Бугојанска група
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бугојанска група је назив за 19 припадника хрватске екстремне емигрантске организације Хрватско револуционарно братство (ХРБ) који су у лето 1972. године ушли на територију тадашње Југославије с циљем дизања устанка који би срушио ту државу, односно обновио НДХ. Акција Бугојанске групе била је позната под шифром Операција Феникс, док су југословенске власти акцију њене ликвидацији називале Операција Радуша 72.
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Након гушења Хрватског прољећа, ХРБ је веровало да у Хрватској постоје политичка клима повољна за подизање оружане побуне. Група је веровала да је антикомунистичко расположење довољно јако да је довољно само њихово присуство да се подигне устанак.[1]Након кратких припрема, ХРБ је организовало своје особље и прикупило оружје и новац за подизање побуне. Већина бораца и новца је дошла из Аустралије, док је војна обука извршена у Западној Немачкој. Након кратких припрема у Аустрији, акција је започела је 20. јуна 1972. када је група прешла тадашњу аустријско-југословенску границу код Дравограда, а неколико дана касније група је дошла на предвиђену локацију на подручју планине Радуше у централној Босни. Служба државне безбедности је пратила групу све до уласка у Југославију, када јој се изгубио траг, јер је група одлучила да се не састане са везом, већ да отме камион и да се њиме пребаци на терен.
Међутим, готово одмах је Бугојанска група постала предмет опсежне сигурносне операције тадашњих југословенских власти. До 25. јуна група се први пут сукобила са милицијом, а затим и са јединицама југословенске Територијалне одбране. Уз помоћ доушника снаге безбедности су до 24. јула ликвидирале ову групу, која тако није успела у својој мисији. Све мете Бугојанске групе били су цивили и цивилна инфраструктура. Према службеним подацима југословенских власти, 15 припадника Бугојанске групе је погинуло у оружаним окршајима, а четворица су заробљени и одведени на Војни суд у Сарајеву где су осуђени на смрт, а само је један - Лудвиг Павловић - осуђен на 20 година затвора јер је био малолетан. Погинуло је тринаест припадника ЈНА, Територијалне одбране и милиције.
Како се упад усташке групе терориста десио убрзо након стишавања Хрватског прољећа у децембру 1971, овај догађај је добио публицитет и изван граница Југославије.