Бритва

Бритва, брица, бријач, посебан и изузетно оштар нож којим се брије.^[1] Као и сваки нож, служи и као оружје. Чине је дршка или корице и сјечиво. Корице могу бити начињене од различитих материјала, а сјечиво је од челика. Преклапањем, сјечиво улази у сопствену дршку (рукохват), која постаје корице, чинећи га тако безопасним. Употребљавали су је готово сви народи. Данас се врло ријетко употребљава за бријање.^[2]

Историјат

Прве бритве израђиване су од шкољки и зуба ајкула. О томе свједоче археолошки налази из каменог доба стари шест миленијума. Бритве су израђиване од неких стена, као што је кремен. Оне су изузетно оштре и дуго су биле у предности и над бритвама од, у то вријеме познатих, метала. Нашли су их у ископинама древног Египта, Кине, Јапана , Грчке , Римске државе. Сечива су им прављена од бронзе, али и од злата.

Прве бритве нису биле зглобне, већ су биле израђиване из једног, монолитног комада. Временом су претрпјеле разне измјене. Између осталог постале су зглобне и различитијих облика. Сјечива су од све квалитетнијих челика и све оштрија, а ручке, односно корице од различитих материјала, прављене и од племенитих метала и украшаване и богаћене апликацијама драгог камења. У намјери да постану још оштрије, и да дуже квалитетно брију, начињене су бритве код којих се оштрице мијењају. Проналаском бријача, америчког бизнисмена Кинг Жилета, коме је сјечиво замјењивао лист метала за једнократну употребу, настају „жилети“, који ускоро и потпуно замјењују класичну бритву. У времену жилета и електричних апарата за бријање, бритва је готово потпуно престала да се употребљава. Од бритве на другу страну настају преклапајући ножеви перорези - чакије.^[3][2]

Употреба

Углавном се употребљавају за „мокро бријање“, код ког се лице прије бријања кваси посебном течношћу и сапуном за бријање. Њена употреба захтијева одређену вјештину. И најмања неспретност и лош угао према кожи лица може да произведе неугодне повреде. Бритва се током бријања мора више пута оштрити.^[3]

Митолошко значење

Бритва, као и свака друга стара и корисна људска направа, има и своје митолошко значење. Бритва, моћно и опасно оружје за одбрану и напад у реалном животу, се пресликала у свијет мита као заштитно средство против злих духова. У српској митологији се посебно вјерује у моћ бритве црних корица. У Хомољу се бритва за одбрану од злих духва припрема на посебан начин. На дан светог Вратоломе старице су припремале бритву са корицама од десног рога црног овна коју су стављале у тепсију са водом на двориште за вријме помрачења („једења“) мјесеца. Том приликом тихо су изговарале:

„Кано што тебена, божја светлоношо, не могу ништа учинити небесни ђаволи и але, тако да не може никаква болештина ништа учинити онем над којим се принесе ова бритвица. Услиши је, месече, ојачај је, месече, освегти је, месече “^[4]

Ово се понавља три пута док траје помрачење. После тога жене се крсте три пута, а затим изваде бритву из воде и држе сутра цео дан у недрима. На крају је вежу за појас и не скидају је све до смрти. Вјеровало се да оваква бритва има велику моћ и да ће проћи и најтеже болести када се њом пребаје болесник. Таква бритва губи своју моћ чим промјени власника. Постаје обичан нож.^[4]

Референце

1. Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972. г.
2. Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
3. Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967. г.
4. Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970. г.