Брајева азбука
писмо намењено слепим и слабовидим лицима / From Wikipedia, the free encyclopedia
Брајева азбука је специјално писмо намењено особама са слабим видом или слепим особама.[1]
Брајево писмо за слепе настало је 1825. године. Произашло је из тзв. ноћног писма тајне службе које су га користиле у ноћним ратним дејствима. Луј Брај () је усавршио ову технику и настојао да се она примењује у пракси. Основна ћелија Брајевог писма састоји се из шест тачака (тзв. шестотачка), а сваком слову одговара одређена комбинација тих рељефних тачака.[1]
Брајево писмо је добило име по свом творцу, Лују Брају, Французу који је изгубио вид услед несреће у детињству. Године 1824, у узрасту од петнаест година, развио је брајев код заснован на француском алфабету као побољшање ноћног писања. Он је објавио свој систем, који је касније укључивао музичке записе, 1829. године.[2] Друга ревизија, објављена 1837, била је први бинарни облик писања развијен у модерној ери.
Брајеви знакови се формирају комбинацијом шест подигнутих тачака распоређених у матрици 3 × 2, која се зове Брајева ћелија. Број и распоред ових тачака разликује један знак од другог. Пошто су различита писма на Брајевој абецеди настала као транскрипциони кодови за штампано писмо, пресликавања (скупови ознака знакова) варирају од језика до језика, па чак и унутар једног; у енглеској Брајевој азбуци постоје 3 нивоа Брајеве азбуке: нескраћена Брајева азбука - транскрипција слово по слово која се користи за основну писменост; скраћено Брајево писмо – додатак скраћеница и контракција који се користе као механизам за уштеду простора; и 3. разред – разне нестандардизоване персоналне стенографије које се ређе користе.
Поред текста на Брајевој азбуку (слова, интерпункција, контракције), могуће је креирати и рељефне илустрације и графиконе, са пуним линијама или од низа тачака, стрелица, зрна која су већа од тачака на Брајевој азбуци, итд. Брајева ћелија укључује шест подигнутих тачака распоређених у две колоне, од којих свака колона има три тачке.[3] Позиције тачака су идентификоване бројевима од један до шест.[3] Постоје 64 могуће комбинације, укључујући без тачака за размак речи.[4] Конфигурације тачака се могу користити за представљање слова, цифре, знака интерпункције или чак речи.ref name="Raised Dots"/>
Рано образовање на Брајевој азбуци кључно је за писменост, образовање и запошљавање слепих. Упркос еволуцији нових технологија укључујући софтвер за читање екрана који чита информације наглас, Брајево писмо омогућава слепим људима приступ правопису, интерпункцији и другим аспектима писаног језика који су мање доступни само путем звука. Док су неки сугерисали да ће технологије засноване на звуку смањити потребу за Брајевом азбуком, технолошки напредак као што су Брајеви екрани настављају да чине Брајеву азбуку приступачнијим и доступнијим. Корисници Брајеве азбуке истичу да је Брајево писмо и даље битно као и штампа за особе које могу да виде.[5]