![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/%25C5%25A0kola_Brankovina_001.jpg/640px-%25C5%25A0kola_Brankovina_001.jpg&w=640&q=50)
Бранковина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранковина је насељено место града Ваљева у Колубарском округу северно од Ваљева око 12 . Надморска висина је 267 . Према попису из 2011. било је 520 становника.
Бранковина | |
---|---|
![]() Сеоска школа | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Град | Ваљево |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 21′ 26″ С; 19° 53′ 05″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 266 |
Остали подаци | |
Поштански број | 14201 |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака |
У оквиру места Бранковина постоје и две културно - историјске целине које чине знаменито место Бранковина. Црква Светих Арханђела, која је завршена 1830. године, задужбина је Проте Матеје Ненадовића. Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсне музејске збирке. Њу чине црквени предмети, богослужбене књиге и историјски документи из 18. и 19. века.
У непосредној близини цркве је група надгробних споменика из 19. века, њих око двадесетак. Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић, али и виђеније личности неких других породица из Бранковине.
Ретки примерци народног градитељства, собрашице, којих има 5 сачувани су такође у порти цркве. Потичу из 19. века, грађене су у близини цркава или манастира. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора, црквених празника. Једноставног су облика, правоугаоне основе, са ниским, каменом озиданим темељом и четвороводним кровом. Некада су биле покривене шиндром, а данас бибер црепом.
У школском дворишту, другом делу културно - историјског комплекса, које раздваја Школски поток, налази се још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића. У њему је 1826. године рођен књижевник Љуба Ненадовић. Прва државна школа сазидана је 1836. године у Бранковини. То је масивна приземна грађевина правоугаоне основе. У складу са народном градитељском традицијом и изгледа као нешто већа сеоска кућа. Њен унутрашњи распоред је прилагођен школској намени. Ова стара школа се назива „Протина“ (ОШ „Прота Матеја Ненадовић” Бранковина). Данас је у овој згради постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Посебно је занимљив реконструисани ентеријер једне учионице с краја 19. века. Нова школска зграда је подигнута 1894. године. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић, а њен отац је био учитељ у тој школи. „Десанкина школа“ је обновљена 1985. године.
У новоуређеном простору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека. Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, такође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.
У Бранковини је позната песникиња Десанка Максимовић провела детињство, а у црквеној порти, нешто даље од саме цркве налази се и њен гроб.
Петар Соколовић из Бранковине је 1816. године саставио "Неколико стихова о возбужденију Србског Витеза Милоша Обреновића, против Скопљак Сулејман паше". Рукопис је објавио 1827. године у Будиму, Јосиф Миловук.
У близини села се налази и Споменик на Бранковинском вису, пирамидалног облика, висине 4,55 метара, као обележје места одакле је 28. фебруара 1804. године народ ваљевског краја, под вођством проте Матеје и Јакова Ненадовића започео борбу против турског завојевача. Споменик је подигнут на 150-огодишњицу подизања устанка.[1]
Овде се одржавају Дани малине у Бранковини.