Бранко Ћопић
српски књижевник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранко Ћопић (Хашани, 1. јануар 1915 — Београд, 26. март 1984) био је српски и југословенски књижевник. Писао је поезију, приповетке и романе, а прославио се својим причама за децу и младе,[1] често смештеним у време Другог светског рата у револуционарној Југославији, писаним са карактеристичним Ћопићевим хумором у виду подсмеха, сатире и ироније.
Бранко Ћопић | |
---|---|
Бранко Ћопић, српски писац. | |
Датум рођења | (1915-01-01)1. јануар 1915. |
Место рођења | Хашани, Босна и Херцеговина, Аустроугарска |
Датум смрти | 26. март 1984.(1984-03-26) (69 год.) |
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
Образовање | Нижа гимназија у Бихаћу, Учитељска школа у Карловцу |
Универзитет | Филозофски факултет у Београду, одсек за педагогију |
Занимање | писац |
Супружник | др Богданка Илић-Ћопић |
Родитељи | отац Вид мајка Соја |
Језик стварања | српски језик |
Жанр | приповетке, романи и поезија |
Најважнија дела |
Као професионални писац, Ћопић је био веома популаран и могао је да се прода у великом броју примерака. То му је омогућило да живи искључиво од својих списа, што је било реткост за тадашње југословенске писце. Квалитет његових списа довео га је до укључивања у наставни план и програм основне школе, што је значило да су неке од његових прича нашле пут у уџбеницима, а неки романи постали обавезна лектира.
Почетком 1950-их писао је и сатиричне приче, критикујући друштвене и политичке аномалије и личности из тадашњег политичког живота земље, због чега је сматран дисидентом и „јеретиком“, и морао је да се правда партијској хијерархији.[2]
Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а Учитељску школу похађао је у Бањој Луци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију.[3] Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповетку 1936. Његова дела су, између осталих, превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ). Извршио је самоубиство скоком са Моста братства и јединства, 26. марта 1984. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4]