From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранислав Шошкић (Гусиње, 19. новембар 1922 — Београд, 4. април 2022) био је југословенски, српски и црногорски економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Црне Горе и СР Србије.[1]
бранислав шошкић | ||
---|---|---|
Датум рођења | 19. новембар 1922. | |
Место рођења | Гусиње, Краљевина СХС | |
Датум смрти | 4. април 2022. (99 год.) | |
Место смрти | Београд, Србија | |
Професија | економиста | |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |
Служба | НОВ и ПО Југославије | |
председник Председништва СР Црне Горе | ||
Период | 6. мај 1985 — 6. мај 1986. | |
Претходник | Мишо Влаховић | |
Наследник | Радивоје Брајовић | |
Одликовања |
|
Рођен је 19. новембра 1922. године у Гусињу. Народноослободилачком покрету приступио је 1941. године.[1]
Дипломирао је 1951. године на Економском факултету у Београду и 1954. одбранио докторску дисертацију „Теорија вредности Смита и Рикарда — упоредна анализа“. Биран је за асистента (1951), доцента (1954), ванредног професора (1960) и редоног професора (1965) на истом факултету.[1]
Био је на научном усавршавању на универзитетима у Уједињеном Краљевству (Сент Андрјус у Кембриџу) и у САД (Харвард и Калифорнија).[1]
Био је декан Економског факултета од школске године 1964. до 1968.
Биран је за посланика Савезне скупштине Југославије од 1965. до 1969, а од 1969. био је председник Одбора за образовање Просветнокултурног већа Савезне скупштине и председник Републичке заједнице образовања. Био је директор Институа за Економска истраживања у Београду и члан Економског савета СР Србије и многих других научних и друштвених институција.[1]
Био је председник Председништва СР Црне Горе од 6. маја 1985. до 6. маја 1986. године.
Био је члан Европске академије наука и уметности и Црногорске академије наука и умјетности[1], чији је био председник од 1981. до 1985. године.
Добитник је награде АВНОЈ-а 1984. године.
Одликован је Медаљом за храброст, Орденом за храброст, Орденом заслуга за народ, Орденом Републике са сребрним вијенцем, Орденом рада са црвеном заставом, Орденом Републике са златним вијенцем, као и неким иностраним одликовањима.[1]
Живео је у Београду, где је и преминуо 4. априла 2022. године.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања.
Неки од радова које је објавио су:[1]
Објавио је и већи број студија, чланака и критичких осврта у разним публикацијама у Југославији и иностранству.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.