српски лекар, политичар и пензионисани професор From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранимир Несторовић (Београд, 16. децембар 1954) српски је лекар, политичар и пензионисани професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.
| Бранимир Несторовић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Несторовић 2021. | |||||||||||||
| Надимци | Нестор | ||||||||||||
| Датум рођења | 16. децембар 1954. | ||||||||||||
| Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||||
| Образовање | Медицински факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитетска дечја клиника у Београду | ||||||||||||
| Професија | лекар, универзитетски професор | ||||||||||||
| Активни период | 1990 — данас | ||||||||||||
| Политичка странка | СПО (до 2000) Демократска странка Ми — Глас из народа (2023—2024) Ми — Снага народа (2024 - данас) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Несторовић је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и неформални вођа политичке организације Ми — Глас из народа током парламентарних избора 2023. године. Специјалиста је за педијатрију, пнеумологију и алергологију, а био је и начелник Службе пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике „Тиршова”.[1] Током свог јавног деловања и рада је ширио теорије завере.[2][3][4][5][6]
Несторовић је рођен 16. децембра 1954. у Београду. Завршио је природно-математички смер Гимназије у Обреновцу.
Студије је завршио на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1979. године. Докторирао је на истом факултету 1985. године с дисертацијом из уже научне области педијатрије и алергологије под насловом Поленска алергија у деце.[7]
Несторовић је био начелник Службе пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике „Тиршова” у Београду.[1]
За асистента Медицинског факултета у Београду изабран је 1987. године. Реизабран је 1991. године, а у звање доцента изабран је 1995. године. Ванредни професор је постао 2000. године и реизабран 2009. године.[8] У звању је редовног професора у области педијатрије. Из области педијатрије је објавио неколико уџбеника.
Несторовић је током пандемије ковида 19 у Србији постао познат широј јавности и медијима изношењем ставова о ковиду и SARS-CoV-2 непоткрепљених доказима и често супротних резултатима научних студија, које је стручна јавност више пута демантовала.[9][10][11][12] Као стручни саветник, 26. фебруара 2020. на конференцији за новинаре у Председништву Србије рекао је: „Не могу да верујем да се народ који је преживео санкције, бомбардовање, свакојака малтретирања, уплаши најсмешнијег вируса у историји човечанства, који на Фејсбуку постоји”.[13] Тада је широм света готово 90.000 људи било заражено ковидом 19.[14] Две недеље касније, 11. марта 2020. председник Србије Александар Вучић изјавио је: „Немојте да лажете, нико није рекао да је корона најсмешнији вирус”.[15] Ова изјава је изабрана за „лаж године” по избору читалаца Истиномера, сајта за проверу чињеница.[16][17]
На истој конференцији Несторовић је поводом ширења болести на северу Италије додао:
„Жене, слободно у шопинг у Италију, јер чујем да ће тамо сада бити велики попусти зато што нико жив сад неће да иде тамо. Само припремите мужеве за то ментално.”[14][18]
Несторовић је током деведесетих година био члан Српског покрета обнове и учествовао у демонстрацијама против Слободана Милошевића.[19] Након петооктобарских промена приступио је Демократској странци.[20]
Децембра 2021. године основао је Удружење за заштиту и унапређење положаја деце Витезови реда змаја и поручио да је спреман да се политички ангажује.[21]
На парламентарним изборима 2022. Несторовић је подржао изборну листу Бошко Обрадовић — Српски покрет Двери — Милош Парандиловић — Патриотски блок за обнову Краљевине Србије.[22]
Био је један од оснивача политичког покрета Ми — Глас из народа (МИ—ГИН), који је образован 2023.[23] Уједно је био заштитно лице тог покрета на парламентарним изборима у Србији и изборима за одборнике Скупштине града Београда 2023. МИ—ГИН је и на нивоу републике и на нивоу града Београда прешао цензус чиме је остварио заступљеност у Народној скупштини Србије, односно у Скупштини града Београда.[24] Покрет се поделио у два табора а Несторовићев је променио име у МИ — Снага народа.[25]
Несторовић је познат по изјавама попут оне да су људи са плавим и зеленим очима ванземаљци, да владари света желе да пренесу умове у нова тела, да је Тесла слао предмете у будућност.[3] Такође верује у телегонију, псеудонаучну теорију да на потомство утичу гени свих мушкараца с којима је жена имала сексуалне односе.[26]
Орден Карађорђеве звезде другог степена (11. новембар 2020)[27]Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
