From Wikipedia, the free encyclopedia
Бондрук конструкција је зидна конструкција коју чини видљиви костур од дрвених греда, са омалтерисаном испуном од органског материјала или опеке. Најзаступљеније су у традиционалној архитектури. У средњој и северној Европи најчешће се јављају код стамбених и јавних зграда готског периода.[1]
У Србији представља начин традиционалног народног неимарства где се при подизању грађевина користи дрвена конструкција са зидовима од чатме-шепера (преплет од прућа облепљена блатом) или од ћерпича, односно цигле.[2]
Представља прелазни период градње од кућа брвнара према савременом градитељству, где су у почетку куће биле полубрваре, са две просторије („кућа” и соба) и подрумом испод собе. Куће су најчешће имале двоја наспрамна улазна врата.
Систем конструкције, код нас познатији као бондрук, је дрвени скелетни систем састављен од стубова и греда који су најчешће ортогонално распоређени и разних косника који се постављају као укрућење и служе да преузму дејство хоризонталних сила (земљотрес и ветар) и пренесу га на тло. Из тог разлога се бондручаре сматрају врло отпорним на утицај земљотреса. Након што се постави скелет, испуну између стубова је могуће урадити на неколико начина:
Код бондручара које припадају оријентално–балканском типу зид се малтерише блатом, а затим кречи. Такав зид је неотпоран на утицаје ветра, кише и сунца. Зато се на кровној конструкцији поставља врло широка стреха како би га заштитила. Неретко она буде ширине и до два метра.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.