Благај (Мостар)

Благај је насељено мјесто града Мостара, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Благај
Благај
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Херцеговачко-неретвански кантон
Град	Мостар
Становништво
— 2013.	2.531
Географске карактеристике
Координате	43° 15′ 30″ С; 17° 53′ 23″ И
Временска зона	(), љети ()
Благај Благај на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	88201

Географија

Налази се у Херцеговини, 7 km јужно од Мостара. У близини Благаја налази се извор Буне, највећи крашки извор у Европи, поред којег се налази чувена суфијска текија. У околини Благаја такође постоји рибњак и ресторан, те и дворац из 15. вијека.

Историја

Стара благајска тврђава

У античком добу на подручју Благаја је постојало илирска утврда и римски каструм. У вријеме византијског цара Јустинијана изграђено је неколико утврђених градова на том подручју. Благај се спомиње у Константин Порфирогенитовом дјелу О управљању царством као „Бона“, дио Захумља. За вријеме Стефана Немање Захумље је било под доминацијом рашке државе, и крајем 12. стољећа жупан Јурко је подигао цркву светог Кузма и Дамјана. Захумље је постало дио босанске државе у 14. вијеку за вријеме босанског бана Стефана II Котроманића. Током 15. вијека Сандаљ Хранић Косача и његов синовац Стјепан Вукчић Косача владали су подручјем Хума и Благаја све до доласка Османлија 1466. Иначе, Благај је припадао подручју Бишћа, а подручје је познато као резиденцијално мјесто (престоница) босанских владара и рода Хранића Косача. У историјским изворима Благај је први пут поменут 1423.

Текија на врелу Буне

За вријеме Османлија Благај је био сједиште Благајског вилајета, потом кадилука и подијељен је на неколико махала, међу којих су Царска, Хасанагина, Бунска и Галичићи. Град је имао седам џамија, два хана, четири мусафирхане, медресу, два мектеба, текију, четири камена моста на ријеци Буни, један на Буници и два на понорници Посрт, кираетхану и седам млиница с двадесет осам млинова. До 1835. године муслимани чине већину становништва, но за вријеме аустроугарског раздобља хришћана (католика и православаца) је двоструко више. У то доба изграђена је католичка црква 1908. год. и православна црква 1893. године. Послије су дограђени звоници 1933. до католичке и 1934. до православне цркве. Некада богата турска касаба, у међуратном времену ово је још једно сиромашно херцеговачко село; након виноградарства и дувана, главна делатност је постало пчеларство.^[1]

Овде се налази Црква Светог Василија Острошког у Благају. За историју Срба овога краја важна је Благајска плоча.

Становништво

Националност[2]	2013.	1991.	1981.	1971.
Муслимани	2.492 (98,46%)	1.661 (92,07%)	1.364 (89,56%)	1.100 (89,21%)
Хрвати	7 (0,28%)	59 (3,27%)	59 (3,87%)	74 (6,00%)
Срби	4 (0,16%)	34 (1,88%)	25 (1,64%)	44 (3,56%)
Југословени	–	32 (1,77%)	62 (4,07%)	8 (0,64%)
остали и непознато	28 (1,10%)	18 (0,99%)	13 (0,85%)	7 (0,56%)
Укупно	2.531	1.804	1.523	1.233

Извори

• Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Референце

1. "Политика", 6. септ. 1937, стр. 10
2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

• Врело Буне (језик: српски)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()