From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка на Овчем Пољу или Напади Бугара на железничку пругу прије објаве рата 1915.
Битка на Овчем пољу | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Српске кампање | |||||||
Напад бугарске 2. армије на Краљевину Србију | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Краљевина Србија | Краљевина Бугарска | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Дамјан Поповић Петар Бојовић | Георги Тодоров | ||||||
Јачина | |||||||
Трупе нове области | 2. армија |
У 1915. години, све до почетка октобра, било је на фронтовима затишје, изузев мањих чарки. Живот се одвијао у релативном миру и могле су се на неки начин регулисати потребе грађана за коришћењем железнице, па је то и учињено. У међувремену, одвијао се и међународни cаобраћај преко Цариброда и Солуна. Нарочито преко Солуна. Овим путем су нам стизале све ратне потребе од наших савезника, највише муниција из Француске. Међутим, пут кроз Македонију био је угрожен упадом комитских чета из Бугарске.[lower-alpha 1]
Српској влади у Нишу јављено је 20. марта 1915. године да су 19. марта бугарске комитске чете извршиле напад на железничку пругy код Струмице. Било је комита у униформи у јачини једнога пука, под водством бугарских официра. Било је доста мртвих и рањених на обе стране. Од нападача било је бар 30 мртвих (неки су били покупљени). Српска војска је изгубила 50 војника и радника железнице. Многи су побијени ноћу при препаду. Пет наших чувара на струмичкој станици нађени су упола изгорели. Међу нападачима било је Бугара, Турака и Аустријанаца[lower-alpha 2]. Код погинулих нађена су документа аустоугарсих војника и разна друга документа. Напад је извршен и на Валандово. Наоружани су били бомбама и муницијом бугарске и турске војске. Из саслушања заробљених нападача утврђено је да је напад организован у Бугарској. Границу је прешло око 3.000 Бугара, Турака и Аустријанаца. При упаду су увек одводили Србе и Турке у великом броју. Овом приликом нису успели пругу да оштете.[1]
Hoћy 26 — 27. марта 1915. Бугари су поново покушали да прекину пругу експлозијом код моста на км 136,5 — али су и овога пута одбијени. Из борби које су вођене од 19. до 21. марта 1915. Тек 25. марта нађено је 11 лешева наших војника, од којих су три потпуно изгорела. Рањеници су мучени и сечени у комаде.[2]
Бугари су кроз део своје штампе наклоњене влади стално ширили лажну пропаганду о рђавом постyпку српских власти у Македонији. Међутим, из Македоније тих дана упућено је много телеграма са изразом негодовања и гнушања због ових напада. И у самој бугарској штампи, која је против владарске династије Кобургових и владиних настојања била наклоњена братству и споразумевању са Србијом, појављивали су се дописи против ових упада Бугара и комита у Македонију, са захтевом да се такви напади не организују.[3]
Све те акције су се десиле још прије напада бугарске војске на Србију. Званична Бугарска је била под владом цара Фердинанда I из немачке породице Сакс-Кобург-Гота.
Бугарска је објавила мобилизацију 22. септембра 1915. године и српска Врховна команда направила нови операциони план. Према том плану одређено је да се држи еластична одбрана на северном и источном фонту. Тако је према Бугарској српска војска била распоређена:
Бугарска војска у ноћи између 13. и 14. октобра креће у напад без објаве рата. Бугарска Друга армија је продрла у Јужну Србију (Македонија). Брегалничка дивизија првог позива није могла да заустави далеко јачу бугарску Другу армију и до 20. октобра бугарска Друга армија стигла је до Куманова и Велеса. Скопље је пало у руке бугарске војске 23. октобра 1915. године. Док је уз помоћ побуњених Албанаца који су ударили у позадину српске војске, бугарска војска заузела Качаничку клисуру, 26. октобра 1915. године. Посебне тешкоће наступиле су када Брегалничка дивизија I позива није успела да заустави наступање бугарских снага, након чега је Србији одсечена веза са Егејским морем.
Због оваквог развоја догађаја српска војска је морала да се повлачи преко тешких терена Црне Горе и Албаније.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.