![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Partizani_na_Ravnoj_gori_avgusta_1944.jpg/640px-Partizani_na_Ravnoj_gori_avgusta_1944.jpg&w=640&q=50)
Битка на Јеловој гори
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка на Јеловој гори је била велика битка између партизана и четника на простору од Ваљева до Пожеге, са циљем да се заустави продор партизана из Босне и Санџака у Србију. Ту, на Јеловој гори, вођена је главна битка за продор НОВЈ у Србију.
Битка на Јеловој гори | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата у Југославији и Партизанско-четничког сукоба | |||||||
![]() | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() |
![]() СДК | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Пеко Дапчевић Васо Јовановић Ђоко Јованић |
Драгољуб Михаиловић Драгослав Рачић Никола Калабић Предраг Раковић | ||||||
Укључене јединице | |||||||
Први пролетерски корпус | Четврта група јуришних корпуса |
У бици на Јеловој гори партизански Први пролетерски корпус разбио је 9. септембра 1944. четничку главнину. Када су партизани 1. септембра заузели Пожегу, уследио је противудар једниница ЈВуО. Четници су 5. септембра овладали Пожегом и током наредних дана наставили потискивање снага НОВЈ. Након четири дана повлачења, партизани су енергичним противнападом 9. септембра на Јеловој гори разбили ојачану Четврту групу јуришних корпуса ЈВуО под командом Драгослава Рачића.[1] Након битке уследило је гоњење четника који су се повлачили према северу.
За време битке десио се проглас краља Петра II да се све четничке јединице придруже партизанима.[2] У бици на Јеловој гори, партизани су нанели потпун пораз четничким снагама, чиме је исход битке за Србију решен. Током прогона четника, партизани су 13. септембра опколили њихову Врховну команду. Први пук СДК је успео да спречи да партизани не заробе Драгољуба Михаиловића, али су партизани успели да заплене комплетну архиву Врховне команде. После пораза на Јеловој гори Михаиловић и део четничких јединица су се повукли у Босну. Након битке на Јеловој гори, Дража Михаиловић и његове јединице престали су бити политички и војни фактор у Србији. Убрзо након битке је уследило ослобођење Ваљева.[1]