Бинач

Бинач (алб. или ) је насеље у општини Витина на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бинач површине 1.236 . Село Бинач код Витине се први пут помиње 1019. године, у повељи византијског цара Василија II.^[1] Претпоставља се да је у то време седиште епископије био манастир Св. архангела Михаила и Гаврила, познат као манастир Бинач. Последњег духовника овог манастира су 1867. године заклали Албанци у његовој манастирској ћелији,^{[тражи се извор]} а манастирску земљу су присвојили. Данашњи манастирски комплекс има цркву скромних димензија, конаке и звонару. Очуван је млађи слој живописа из 16. века, а од вредних предмета једна кадионица из 14. века. У манастиру бораве 2 или 3 монахиње. У селу и околини се налазе остаци цркава Св. Петке, Св. Стефана и Св. Николе.

Бинач
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Витина
Географске карактеристике
Координате	42° 17′ 58″ С; 21° 21′ 51″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	623
Бинач Бинач на карти Србије

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929. године^[2]:

Српски родови:

• Мирчевићи (7 кућа, Св. Јован), досељени у првој половини XVIII века из Качаника.
• Шорлићи (13 кућа.), Ђурићи (8 кућа.), Илићи (9 кућа.) и Милкићи (10 кућа.), сви славе Св. Николу; досељени из Бреста код Скопља), одмах после Мирчевића.
• Цајкићи (1 кућа.) и Мирановићи (1 кућа.), досељени заједно са горњим родовима из Бреста. За Цајкиће и Мирановиће која су у Бресту били један род вели се, да су старином из Бинача, из овог села, и да је нека њихова баба, која је издала град Турцима, из њиховог рода. Због тога се држи да су они проклети те никако не могу да имају више од две куће.
• Нишићи (1 k., Св. Ђорђе), пресељени из Ђелекара око 1780. године, због албанског зулума.
• Дафинићи (3 k., Св. Петка), досељени око 1830. године из Жегре као момци.
• Мулић (1 k.), пресељени из Ранилуга у Гњилану око 1860. године, а 1913. године досељен у Бинач као бакалин и механџија.

Родови Хрвата католика:

• Лукићи (4 k.), Балабан (3 k.), славе Св. Николу и Св. Франциска, пресељени из Врнавокола 1895. год. Издају се за фис Гаш.
• Шашарци (3 k., Велика Госпођа), пресељени из Шашара око 1860. год. Издају се за фис Бериш. Старином из Босне.

Родови Албанаца католика:

• Додићи (4 k.), Симоновићи (2 k.), Нујић (4 k.) и Куртовићи (5 k.), сви од фиса Соп. Досељени око 1750. године из Малесије у Албанији као католици, потом прешли у ислам, али га привидно исповедовали. Пред крај прве половине 19. века су се испоњили за католике и били интернирани као ови из Стубле. Из привидног ислама су остала и презимена родова Нујића и Куртовића.

Род Албанаца муслимана:

• Шушкови (7 k.), од фиса Бериш. Пресељени из Корбулића око 1830. год. Стариңом из Албаније.

Род Рома муслимана:

• Брајини (3 k.); као ковачи сељакају се по селима Горње Мораве.

Демографија

Насеље има мешовит етнички састав.

Број становника на пописима:

• попис становништва 1948. године: 742
• попис становништва 1953. године: 828
• попис становништва 1961. године: 914
• попис становништва 1971. године: 1.086
• попис становништва 1981. године: 1.223
• попис становништва 1991. године: 1.300

Референце

1. Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 30 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)
2. Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 179 и 180 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)