Безуов став је једна од алгебарских теорема која дефинише дељивост два полинома при специјалном случају када је делилац облика . Може се употребити за растављање полинома на чиниоце. Добио је име по француском математичару Етјену Безуу.[1][2][3]
Теорема (Безуов став). Нека је дат полинном , и нека је дат полином
, тада полином при дељењу полиномом даје остатак . Специјално ако је полином је дељив полиномом .
Доказ. При општем случају, дељење два полинома се може записати као:
Где је неки полином који представља количник, а остатак при дељењу полинома са . Замењивањем се добија:
Коначно, при случају се добија
односно, што је и требало доказати.