![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Uyghur_General_Khojis_%2528-1781%2529%252C_governor_of_Turfan%252C_who_later_settled_in_Beijing._Painting_by_a_European_Jesuit_artist_at_the_Chinese_court_in_1775.png/640px-Uyghur_General_Khojis_%2528-1781%2529%252C_governor_of_Turfan%252C_who_later_settled_in_Beijing._Painting_by_a_European_Jesuit_artist_at_the_Chinese_court_in_1775.png&w=640&q=50)
Бег
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бег (тур. — „вођа“) је наслов који се традиционално користио за вође мањих турских племенских група. У историјским аналима, многе турске и персијске вође су имале титуле bey, бег или beigh. Све три су истог значења — „лидер“. Регија, провинција или вилајет (тур. ), у којем је бег владао, називао се beylik, односно „беговина," што у грубим цртама одговара „емирату“ или „кнежевини“.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Uyghur_General_Khojis_%28-1781%29%2C_governor_of_Turfan%2C_who_later_settled_in_Beijing._Painting_by_a_European_Jesuit_artist_at_the_Chinese_court_in_1775.png/640px-Uyghur_General_Khojis_%28-1781%29%2C_governor_of_Turfan%2C_who_later_settled_in_Beijing._Painting_by_a_European_Jesuit_artist_at_the_Chinese_court_in_1775.png)
Прва три владара Османског царства су имали титуле бега а не султана. Мурат I је добио право звања „султана“ од халифа у Каиру 1383. Од тада се звање „бег“ односи на гувернера османског вилајета (провинције). С лабавом османском структуром, важније провинције су биле склоне аутономији и самоодрживости. У следећем веку су владари градова Бурса и Једрене имали титуле „бега“. Касније је титула владара суверене државе Туниса била „бег“.
Крајем 19. века је назив „бег“ редукован на почасни назив, нешто што отпилике одговара енглеској титули „Сер“. У данашњој Турској и Азербејџану, назив бега има значење „господин“.
Варијацијски облици бег или Баиг се још увек користе у презименима у јужној и централној Азији, као и на Балкану. У словенским именима постоји спој са словенским -(ов)ић додатком, као на пример у презименима Беговић, Изетбеговић, Авдибеговић, Смаилбеговић, и томе слично.