From Wikipedia, the free encyclopedia
Бајање, басма или врачање је глаголска именица од бајати; је поступак којим се могу излечити болести или болест или зло које је по народном веровању проузроковано бајањем. У народној медицини бајање означава изговарање речи или реченица од стране бајача, бајачица, басмара, басмарица, које, по народном веровању, могу да излече одређена психичке и физичке болести и душевна стања, или да од неке особе одврати каква природна недаћа, неку врсту страдања или невоље. По народном веровању бајање наводно, својом магијском, чаробном моћима може човека да спасе од бројних здравствених и других недаћа.[1]
Кроз вишевековну историју старији су упућивали млађе како да се чувају и бране од урока, учина, враџбина и уопште необичних, штетних особа и појава. Ретки међу њима, којима су пренета и „посебна знања“ постали су врачаре, гатаре и бајалице.
Иако се бајања, врачања, гатања између себе разликују ипак их на многи понекад називају заједничким именом – врачањима, враџбинама.
Вук Караџић, је овај појам обако одредио и записао,
„Басме су — оне ријечи скупа што бајалица или бајач говори кад баје“.[2]
Поред ове Вукове дефиниције постоје и ове:
Басма, као термин користи се и у теорији књижевности и фолклористици где означава облик народне лирске молитвене поезије, који се...од осталих сродних песама и говорних творевина са истом или сличном наменом издваја сликовитошћу и концизношћу израза и експресивношћу тајног језика.[1]
Лексикографски, бајање се дефиниша као:
У истом значењу као басма примењује се и реч бајалица; али она за разлику од басме означава и особу (бајача или бајалицу) која баје (мушкараца — бајач или, чешће, жену — бајаруша). У истом значењу као бајалица у употреби су још и речи — врачара и гатара...односно врачаре (у врањском крају врачарице, са нагласком на претпоследњем слогу) и гатаре – особе које врачају, гатају.[1]
Синоними за бајалицу су: чаробњак, чаробница, чудотвор, чудотворац врач, врачар, врачара, врачарица, пророк, пророчица, прорицатељ, видовњак, визионар, вештац, врач погађач, бајало, гатар, гатара, гаталац, чудак, чудњак, јасновидац, тауматургија, маг, бели маг, црни маг, обајник, волшебник, волшебница, теург, урочник, чаралац, епод, Зомби, нигромат, манганија, престигијатор, бателажа, ескамотер, манганеут, негромант, некромант, алрауна, вала, друда, друд, Кирка, фалетарица, пророк, опсенар, аутодафе, шаман, жрец, мађионичарка, мађионица, магичар, учитељ магијских вештина, маганеут, илузионист, илузиониста, сихирбаз, задиг, задик, вједогодња, здухач, оракул, злодух.
Бајање, као најархаичнији вид народне медицине, је посебан термин који служи да означи сам чин казивање басме, односно тајанствену радњу...[1]...која се врши уз примитивну молитву или претњу да се зла бића, која пакосте и наносе болест, удаље или униште и да болесник оздрави, или да се, макар, дође до напретка.[4]
Као семантички деривати и метафоре, бајање се може дефинисати као:
Прве кораке човечанство је учинило ка науци и религији – упознавању света, живота, откривању „механизама“ деловања појава, ствари, људи, кроз веровања (убеђења), радње (поступке) и учења, заснована на врачању, гатању и бајању.
Бајање које потиче из „давне давнине“ палеолитског и неолитског духовног наслеђа човечанства, и поред великог напретка човечанства (које се мењало, прилагођавало потребама заједница, друштава и из тога проистеклог начина живота), опстало је је до данас у истом облику као:
Дух, душа, воља лица која их проводе (врачаре, гатаре, бајалице) „влада“ материјом и духом „циљаних“ предмета, бића, појава. При том се ти „посредници“ (медији) користе и одређеним материјалним и духовним средствима, (предмети, речи) и тако ступају у везу с владајућим силама, бићима с „оне стране“ изван свима доступног, видљивог света (духови, душе покојника, богови).[5]
Врачања, гатања и бајања као израз свести да човек може да утиче на све што чулима осећа и мислима замишља, чинећи га „самоувереним“ својствена је углавном родовским и племенским, бескласним друштвима. Међутим она остаје и у класним друштвима многобоштва па и једнобоштва (нпр у хришчанству), с тим што се у неким приликама током бајања, упућују захтеви, односно молбе боговима/богу. Тиме је након „признавања“ нових богова/бога, желео да се учини уступак старог новом.[5]
У нардоној медицини Српског народа бајање је њен најархаичнији вид настао још из времена настанка српских племана< као део магијске медицине, из страха од боести и природних стихија пред којима је човек најчешће био беспомоћан.[6]
Непросвећеност, која је доводила до превласти маште над разумом, у тренуцима болесних и абнормалних стања, код човека резултовала је појавом веровања (наде) да се недаћа може спречити магичном моћи речи и/или магијским радњама. Тако су настале бајалице...као нека врста примитивне молитве али и претње болестима и свим недаћама које се доживљују као антропоморфна бића...којима је могуће...„та бића“ стога удаљити, уништити и тако учинити да болесник оздрави или да се људи ослободе какве напасти или заштите од природних катастрофа.
Познато је да су бајалице тражиле неку ствар, предмет, део тела (прамен косе) особе на коју су хтеле да утичу односно излече (бајањем). Тако су бајалице тражиле, лични белег нпр. да им се да отсећен прамен косе, изнад кога би бајале.
На основу бројних истраживања утврђено је да постоје разне, да се медицинским речником изразимо индикације, за душевне, али и физичке болести и патње. За сваку болест и недаћу у Срба су постојале посебне врста бајања. Па је је тако нпр:
Оне премрсе оболелог. Своју руку бајалица намаже машћу или сланином и нагари је гаром у оџаку и со том руком само око њега (кружи) и говори нешто.
Бајалица од „Од урок“ | Бајалица „Од пупак“ | Бајалица „Од лишу“ |
---|---|---|
|
|
|
Примера „лечења“ разних болести басмама
Басма означава и краћу говорну форму у оквиру народне књижевности, врсту молитвеног народног песништва против разних душевних и физичких болести. Она је најархаичнији вид народне медицине која почива на веровању да се магијом изговорних речи у виду стихова може отерати свако зло од човека.[1]
Иако су басме данас изгубиле „исцелитељску“ намену и функцију, многе од њих задржале су поетске вредности, као део древне народне културе, или према мишљењу књижевних критичара:
Овакве басме представљају посебан вид наше архаичне и примитивне поезије.[4]
Ево два примера басми, које се могу доживети као поетске творевине — ако се прате изоловамно од њихове употребе у надрилекарском занату, и без „помоћних“ средстава и реквизита који су том приликом коришћени, и ако занемаримо ритуална понашања и амбијент у коме се он обавља.[1][4]:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.