Батосек
град у Мађарској From Wikipedia, the free encyclopedia
Батосек[1] (мађ. ) је град у Мађарској, у јужном делу државе. Град управо припада Сексардском срезу жупаније Толна, са седиштем у Сексарду.
| Батосек | |
|---|---|
 Средиште Батосека са римокатоличко црквом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Толна |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 6.380 |
| — густина | 100,41 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 11′ 33″ С; 18° 43′ 21″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Површина | 63,54 km2 |
  Батосек Батосек на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7140 |
| Позивни број | 74 |
| Веб-сајт | |
| www.bataszek.hu | |
Град Батосек се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 175 километара јужно. Од најближег већег града Сексарда град је удаљен 18 километара јужно.
Град се налази у средишњем делу Панонске низије, у источној подгорини острвске планине Мечек. Дунав протиче 5 километара источно од насеља. Надморска висина места је око 90 m.
Године 1853. у Батосеку се одржава вашар трипут годишње: 29.06.-01.07., 8. септембра и 28. новембра.[2] Априла 1862. био је трећи пут у току тог месеца пожар. Последњи пут је изгорело 44 куће у Батосеку.[3]
Срби се срећу у месту од Велике сеобе 1690. године. Они су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима.[4]
У варошици "Батосјеку" је 1731. године забележено 17 српских православних домова. Број православних становника је 1796. године износио 316. Век касније, 1890. године избројано их је мање, тачније 262 душе.[5]
Претплатник једне српске књиге био је 1822. године поп Михаил Маџаревић парох батосечки и намесник Мохачко-пољски.
Према проф. Гаврилу Витковићу број становника Срба у "Батосјеку" износио је 1847. године 242, а две деценије касније 1867. године ту је живело 297 православаца Срба.[6] По државном попису из 1865. године у општинама Батосеку, Алшо Нани (Доњој Нани) и Вардуму има 516 православних Срба, и то је парохија шесте најниже платежне класе.[7] Године 1885. Батосјек је са парохијским филијалама Доњом Наноном и Варадоном у Мохачком изборном срезу, за црквено-народни сабор. У Батосјеку је тада 242 душе, а у филијалама 209.[8]
Српска православна црква у месту је грађена у време царице Марије Терезије 1775., а посвећена је празнику Петровдану тј. Св. апостолима Петру и Павлу. Храм је обновљен 1904. године. Православно парохијско звање је основано 1777. године, од када се воде и црквене матрикуле.[9]
Родио се 1822. године у Батосеку Јеремија Мађаревић "изабрани владика будимски", од оца Романа тамошњег пароха. Владика Јеремија је претходно деценијама био парох и "душепопечитељ" у више парохија, све док није децембра 1895. године постао епископ своје епархије. Као мирски свештеник он је био жењен, и пред посвећење био је окружни прота и парох Будимски. Владика је био тада удовац, са двоје деце од којих је син др Младен Мађаревић био "варошки физик будимпештански" тј. лекар.[10] Владика Мађаревић је умро, после непуних годину дана седења на епископском трону, 1896. године.
Стручну Максимовићеву књигу о пчеластву, набавили су 1810. године поп Павел Завишић парох (и 1808) и Михаил Мажаревић учитељ батосечки. Српску књигу забавног карактера узели су да читају Срби из Батосека 1829. године. Били су то: Роман Маџаревић парох, Никола Волкашиновић учитељ, Станоје Милошевић локални школски директор и Георгиј Кадић ученик.[11] Берићеву књигу о животу Исуса Христа набавили су неки читаоци из Батосека 1831. године. Били су то: Станоје Милошевић локални школски директор, Ефтимије Калић чизмар, Јован Стојковић ћурчија, Јефтимије Тодић земљеделац и скупљач претплате Никола Волкашановић учитељ.[12] Мађарско-српску граматику узели су 1833. године у Батосеку: Григорије Николић месни школски директор и учитељ Николај Волкашиновић (Вукашиновић) за своје синове Василија и Серафима.[13]
У Батосеку је осамдесетих година 19. века владало велико неповерење између мештана Срба и Мађара. Дешавали су се 1883. године бројни инциденти, пропраћени са лакшим и тежим повредама, током групних оружаних напада и туча.[14]
Умро је 1899. године батосечки парох поп Василије Мостовић, рођен 1825. године. Спадао је у најобразованије свештенике у околини, јер је поред обавезне спреме, у Кечкемету завршио и "филозофију", а то је урадио још једино његов савременик парох из Помаза, Давид Бољарић. Поп Васа је мењао парохију док се није усталио у месту, где је живећи и радећи "пиштао од сиротиње као црв под кором".[15] Поп Светозар Бољарић је 1906-1907. године администратор парохије у Батосеку. Поклонили су почетком 1906. године супружници Михајло Мађаревић земљеделац и његова супруга Милка, једно "свештеничко одјејаније" (одело) у вредности од 160 к. Јавно су им се захвалили учитељ Нестор и попа Бољарић.[16]
Батосек је 1905. године велика општина у Сексардском срезу, Толњанске жупаније. Ту живи 7521 становник у 1456 домова, а Немци доминирају. Срба има мало; њих 202 православне душе (или 3%) са 42 куће. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа. Батосек је тада имао само пошту.
Почетком 20. века у Батосеку је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Мите Јанковића. Постоји српско православно гробље. Православна парохија је четврте класе, има парохијски дом и парохијску сесију од 26 кј. земље. Парох је поп Панта Хорват родом из Фехерцеглака, и ту је већ 13 година.
Учитељ у Батосеку 1823-1839. године био је Вукашин Павловић. Он је "чувен" по томе што је радио као српски народни учитељ чак 64 године, и то је најдужи радни стаж забележен у нашој просвети. Уча је 1887. године као исцрпљени старац од 82 године, молио црквено-школске власти за припомоћ. Са својом мизерном пензијом, издржавао је децу својих покојних синова, такође учитеља. Добио је некакво (додатно) доживотно издржавање, са 80 ф. годишње.[17] Завршио је Сомборску препарандију 1866. године са довољним успехом Илија Савић из Батосека. Децембра 1883. године Српска вероисповедна школа у Батосеку је за дивно чудо добила на дар од угарске државе (надлежног министарства) - сва школска учила.[18] Батосечки учитељ Александар Богосављевић је децембра 1883. године отишао из села, у Банат. Тражио се 1890. године огласом учитељ у Батосеку, којем је нуђен као основни приход онај од "14 јутара ораће земље на две дужи, дате на уживање, које је далеко од вароши". Понуђена годишња плата српском учитељу у месној школи износила је 1897. године 72 ф. у готовини, депутат у вредности 50 ф. и епархијска дотација од 60 ф.[19] Изабран је за учитеља тада П. Срећковић. Међутим, већ у лето наредне 1898. године, опет је тражен учитељ у српској вероисповедној школи. Отворен је 1902. године стечај за упражњено "учитељско-певческо место" у Батосеку. Као привремен ступио је 1899. године на батосечку школску катедру учитељ Симеон Ластић. Од учитеља се тражило да поји у храму и децу обучава црквеном певању, са основном платом од 360 ф. (300 ф. за основну а 60 ф. за недељну школу) са додацима. За појање добија по 2 ф. од "парохијалних глава" (домаћина) којих је тада у парохији Батосек - 55.[20] Сличан конкурс за новог учитеља је објављен и 1905. године. Школски управитељ је 1905. године, мештанин Матија Бојанин, а старатељ Лука Јанковић. Српска народна школа има једно здање грађено 1900. године. Бранко Парабак је извесно време био учитељ у месту. Учитељ је Цветко Кнежевић, родом из Српске Кањиже, тек је дошао и привремено намештен. Учитељица је Марија Михајловић родом из Новог Сада, служи више од три године. Редовну наставу је пратило 81 дете, а у недељну школу ишло 42 ученика старијег узраста.[21] Нови учитељ 1907. године је Нестор Божин. Приликом исељавања Срба из новоосноване Мађарске у матицу после Првог светског рата из села се иселило око 200 душа.
Срби у Батосеку су се 1922. године пријавили за опцију, ради пресељења у Краљевину СХС. Било их је 62 породице са 118 чланова. По другом списку из те године било је 64 породице са 110 чланова.
Српска православна црква у Батосеку срушена је 1958. године.[22] По мишљењу старих мештана српска црква је срушена касније - 1967. године.[23]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
