Балатон (језеро)

Балатон (мађ. , лат. , , срп. Блатно језеро, словен. ) је највеће језеро у средњој Европи, и налази се у Мађарској.^[1] Река Зала је највећа утока језера а канализован Шио је једина отока из језера.

Балатон
Балатон
Координате	46° 50′ 42″ С; 17° 44′ 20″ И 46° 50′ 42″ С; 17° 44′ 20″ И
Притоке	Зала
Отоке	Шио
Земље басена	Мађарска Веспрем, Шомођ, Зала
Макс. дужина	77
Макс. ширина	14
Површина	592 2
Прос. дубина	3,2
Макс. дубина	12,2
Над. висина	104
Насеља	Кестхељ, Шиофок, Балатонфиред
Балатон
Водена површина на Викимедијиној остави

Са површином од 592 ², дужином од 77 km и ширином од 4 до 14 km, језеро се налази на 104 метара надморске висине, са највећом дубином од 12,2 m (просечна дубина је 3,2 m).

Име

Постоји неколико варијанти о пореклу имена Балатон (мађ. ).

• Описни превод би дао значење „Блатно језеро”, што даје прилог тези да име потиче од словенске речи блато. Међутим Бала (мађ. ) нема више никакво значење у модерном мађарском језику, док тон (мађ. ), има значење „на језеру”.

• За време Римског царства језеро се звало Плитко језеро (лат. ), док су Немци користили назив ( ), које има исто значење као и на латинском језику.

Клима

Језеро Балатон, са повећаним атмосферским падавинама, утиче на климу околине; има више облачних дана, мању варијацију температуре него остали део Мађарске. Током зиме површина језера је обично замрзнута.

Туризам је веома развијен, највећи промет је од јуна до септембра, где је просечна температура воде 25 °C. За време јачих зима организује се пецање на леду и тако продужава туристичка сезона.

• 
  Мапа Балатона
• 
  Сателитски снимак Балатона
• 
  Зала притока Балатона

Насеља уз Балатон

Насељена места уз Балатон

Северна страна

Од истока ка западу:

Балатонфекајар () - Балатонакаратја () - Балатонкенеше () - Балатонфизфе () - Балатоналмади () - Алшоерш () - Палознак () - Чопак () - Арач () - Балатонфиред () - Тихањ () - Асофе () - Ервењеш () - Балатонудвари () - Февењеш () - Балатонакали () - Занка () - Балатонсепезд () - Сепездфирде () - Ревфилеп () - Палкеве () - Абрахамхеђ () - Балатонрендеш () - Бадачоњтомај () - Бадачоњ () - Бадачоњтеремиц () - Сиглегет () - Балатонедерич () - Балатонђерек () - Воњарцвашхеђ () - Ђенешдиаш () - Кестхељ ().

Јужна страна

Од истока ка западу:

Балатонакаратја () - Балатоналига () - Балатонвилагош () - Шошто () - Сабадифирде () - Шијофок () - Сеплак () - Замарди () - Сантоди () - Балатонфелдвар () - Балатонсарсо () - Балатонсемеш () - Балатонлеле () - Балатонбоглар () - Фоњод () - Белателеп () - Балатонфењвеш () - Балатонмаријафирде () - Балатонкерестур () - Балатонберењ () - Фенекпуста ()

Историја и занимљивости

• Битка под именом Балатонска офанзива ( ) се одиграла током Другог светског рата. Битка је била контраофанзива Немачке 6. СС Панцир дивизије против надолазеће Црвене армије. Одиграла се између 6. и 16. марта 1945. године и резултовала је победом Црвене армије.
• Неколико Иљушина је нађено и извучено из језера, што је остатак из времена комунистичке Мађарске.

Види још

• Национални парк

Галерија

• 
  Балатон, плажа
• 
  Балатон, мотив
• 
  Трајект на Балатону
• 
  Балатон, лука
• 
  Залазак сунца на Балатону
• 
  Балатон ноћу
• 
  Балатон из ваздуха

Додатна литература

• László Trunko (2000). Sammlung geologischer Führer Band.91. ISBN 978-3-443-15073-0.

Спољашње везе

• Званична страница Балатона (Мађарски, Немачки, Енглески)
• Туристичке информације (Енглески)
• Водич кроз Балатон
• Туристичке информације са сликама - OHB (Енглески)
• Галерија слика
• Балатон - Светска база података (Енглески)

Литература

• Pongrác Galsai: Der Balaton. Landschaft und Geschichte, Corvina Verlag, Budapest. . 1978. ISBN 978-3-87680-749-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Anasztázia Koncz: Balaton: Bildband, Corvina Verlag, Budapest. Balaton: Bildbd. Corvina K. 1986. ISBN 978-963-13-2206-4.
• Francé, R.: Balaton-Ausschuß der Ungarischen Geographischen Gesellschaft: Resultate der wissenschaftlichen Erforschung des Balatonsees, Wien, Commissionsverlag

Референце

1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 99. ISBN 86-331-2075-5.