Базилика Светог Петра
From Wikipedia, the free encyclopedia
Базилика Светог Петра (лат. , итал. ) је главна зграда Ватикана која се налази на десној обали реке Тибар. Најважније је религиозно здање католицизма, како по величини (220 метра дугачка и 136,6 метара висока), тако и по значају. Базилика Светог Петра није катедрала већ је папина црква у којој се одржавају најважније церемонијалне литургије. У самој унутрашњости базилике сахрањен је Свети апостол Петар, први папа, према истраживањима археолога и епиграфисте Маргарите Гвардучи (итал. ) обављеним 1965. године.[1]
Ова црква изграђена у стилу класичне ренесансе, на месту претходне ранохришћанске базилике. Према традицији и историјским изворима, прво здање подигнуто је на месту мучеништва и гробу Светог Петра, једног од дванаест апостола и према католичкој традицији првог римског бискупа, а тиме и првог у низу папа. Сматра се јединственом црквом у хришћанском свету[2], као и једном од најважнијих хршћанских цркви.[3] Изнад гроба св. Петра, у 16. века, саграђена је базилика њему у част. Бројни знаменити уметници Италије, међу којима су Донато Браманте, Ђовани Лоренцо Бернини и Микеланђело Буонароти били су укључени у њену изградњу од 1506. до 1626.[4] Данас је због својих религијске и историјске важности везане уз папство, противреформацију, те уметнике и архитекте значајно, ходочасничко и туристичко средиште.
Један запис на тлу средње лађе наводи димензије читаве грађевине: дужина, 194 (спољашња дужина износи, заједно с тремом, 211,15 метара), а свод је висок 44 метра. Црквени простор заузима површину од 15160 , купола је до врха крста висока 133 , а носе је четири носача, сваки обима од 71 метра.[5]