Ајкула (филм)
филм Стивена Спилберга из 1975. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ајкула (енгл. ) јесте амерички филмски трилер из 1975. редитеља Стивена Спилберга. Заснован је на истоименом роману Питера Бенчлија. У филму велика бела ајкула напада посетиоце плаже острва Амити што приморава шефа полиције Мартина Бродија (Рој Шајдер) на лов заједно с морским биологом Метом Хупером (Ричард Драјфус) и ловцем на ајкуле Квинтом (Роберт Шо). У улози градоначелника Лерија Вона је Мареј Хамилтон, а Бродијеве супруге Елен Лорејн Гери. Сценарио је дело Бенчлија и Карла Готлиба с тим да је Бенчли започео с писањем сценарија а Готлиб га је прерадио и довршио током снимања.
Ајкула | |
---|---|
Изворни наслов | Jaws |
Жанр | трилер |
Режија | Стивен Спилберг |
Сценарио | Питер Бенчли Карл Готлиб |
Продуцент | Ричард Д. Занук Дејвид Браун |
Темељи се на | роман Ајкула Питера Бенчлија |
Главне улоге | Рој Шајдер Роберт Шо Ричард Драјфус Лорејн Гери Мареј Хамилтон |
Музика | Џон Вилијамс |
Директор фотографије | Бил Батлер |
Монтажа | Верна Филдс |
Продуцентска кућа | Zanuck/Brown Company Universal Pictures |
Студио | Universal Pictures |
Година | 1975. |
Трајање | 124 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 9 милиона долара |
Зарада | 476,5 милиона долара |
Следећи | |
Веб-сајт | |
веза |
Филм је сниман на острву Мартас Винјард у Масачусетсу. Ајкула је први дугометражни биоскопски филм који је сниман на океану. Управо је то био разлог зашто се продукција суочавала с мноштво потешкоћа. Механичке ајкуле су често биле у квару што је навело Спилберга да у филму што више прикрива присуство ајкуле како кварови не би били уочљиви публици. Ајкула је заправо свега четири минута видљива у филму, а њено скривено присуство наговештава се различитим кадровима из воде, са површине и злослутном музиком коју је компоновао Џон Вилијамс. Спилбергу и његовим сарадницима на филму су као инспирација за овај упечатљиви приступ с непознаним послужили радови Алфреда Хичкока. је обезбедио филму опсежну маркетиншку кампању путем телевизије и производа с мотивима из филма.
Ајкула је уткана у повест кинематографије као први прави летњи филмски блокбастер. Освојила је неколико награда за музику и монтажу међу којима је и Оскар за најбољу оригиналну музику.[1] Држала је рекорд за најпрофитабилнији филм свих времена све до изласка Ратова звезда 1977. Оба филма су била кључна у успостављању савременог холивудског пословног модела који подразумева снимање акционих и пустоловних остварења која се издају током лета у великом броју биоскопа уз пропратно изразито рекламирање. Ајкулу прате три наставка у чијој изради нису учествовали ни Спилберг ни Бенчли: Ајкула 2 (1978), Ајкула 3 (1983) и Ајкула 4: Освета (1987). Године 2001. Конгресна библиотека одабрала је филм за чување у Националном регистру филмова Сједињених Америчких Држава.