![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/Archaeopteryx_lithographica_%2528Berlin_specimen%2529.jpg/640px-Archaeopteryx_lithographica_%2528Berlin_specimen%2529.jpg&w=640&q=50)
Археоптерикс
род раних диносауруса сличних птицама / From Wikipedia, the free encyclopedia
Археоптерикс (лат. ; од грч. — „древна“ и грч. — „крило“) је најстарија позната птица.[2] Овај род диносаура налик на птице представља прелаз између нептичијих диносауруса са перјем и модерних птица. Живела је у периоду касне јуре, пре око 150-145 милиона година, у данашњој јужној Немачкој, а такође и у Португалији, током времена када је Европа била архипелаг острва у плитком топлом тропском мору, много ближе екватору него што је сада.
Археоптерикс | |
---|---|
![]() | |
Берлински примјерак археоптерикса (A. siemensii). | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Кладус: | Dinosauria |
Кладус: | Saurischia |
Кладус: | Theropoda |
Кладус: | Avialae |
Породица: | †Archaeopterygidae |
Род: | †Archaeopteryx Meyer, 1861 (сачувано име) |
Типска врста | |
†Archaeopteryx lithographica Meyer, 1861 (сачувано име) | |
Врсте | |
| |
Синоними[1] | |
Синоними рода
Синоними врсте
|
Археоптерикс је била сличне величине и облика као данашња сврака,[3] дуга око 30 cm, тешка 300-500 грама. Имала је распон крила од 50 cm и дуг кљун. Током периода од касног деветнаестог века до раног 20. века, палеонтолози и популарне референтне књиге су генерално прихватили род као најстарији познати род птица (члан групе ).[4] Од тада су идентификоване старије птице, укључујући , , и .[5] Највеће врсте археоптерикса могле би да нарасту до око 0,5 m (1 ft 8 in) дужине. Упркос малој величини, са својим широким крилима и претпостављеној способности летења или једрења, археоптерикс је имао више заједничког са другим малим мезозочким диносаурусима него са модерним птицама. Конкретно, они су делили следеће особине са дромаеосауридима и трудонтидима: чељусти са оштрим зубима, три прста са канџама, дуги кошчат реп, хиперекстензибилни други прст на нози („убијајућа канџа”), перје (што такође сугерише топлокрвност) и разне особине скелета.[6][7]
Ове особине чине археоптерикса јасним кандидатом за прелазни фосил између неавијанских диносауруса и птица.[8][9] Стога, археоптерикс игра важну улогу, не само у проучавању порекла птица, већ и у проучавању диносауруса. Он је именован по једном перу 1861. године,[10] мада се евентуално показало да то перо није птичије.[11] Исте године најављен је први комплетни примерак археоптерикса. Током година откривено је још десет фосила археоптерикса. Упркос варијацијама међу овим фосилима, већина стручњака сматра да сви остаци који су откривени припадају једној врсти. о чему се, додуше, још увек дебатује.