рашчињени епископ СПЦ From Wikipedia, the free encyclopedia
Марко Радосављевић (монашко име му је било Артемије; Лелић, код Ваљева, 15. јануар 1935 — Ваљево, 21. новембар 2020)[1] био је рашчињени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.
Марко Радосављевић | |
---|---|
Датум рођења | 15. јануар 1935. |
Место рођења | Лелић, код Ваљева, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 21. новембар 2020. (85 год.) |
Место смрти | Ваљево, Србија |
Епископски чин му је одузет 19. новембра 2010. и враћен је у чин монаха. Дана 28. маја 2015. изопштен је из Цркве.
Радосављевић је рођен у селу Лелић, које је и родно село Светог владике Николаја. У младости се упознао са Светим Јустином Поповићем који је у то време живео у манастиру Ћелије. Свети Јустин Поповић га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.
По завршетку Теолошког факултета у Београду уписао је последипломске студије у Атини где је са успехом одбранио докторску дисертацију са темом: „ (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику)“.[2] Потом се повлачи у манастир Црна Река где проводи тринаест година.
Изабран је за епископа рашко-призренског у мају 1991. године.[3]
Приликом посете потпредседника Сједињених Држава, Џоа Бајдена, епископ Артемије није дао благослов за Бајденову посету манастиру Високи Дечани, издајући оштро срочено саопштење насловљено „Дечани и Бондстил — најпре Тадић сада Бајден“, али је Свети архијерејски сабор СПЦ ту одлуку поништио и изразио жаљење због ње.[4]
Свети архијерејски синод Српске православне цркве је 13. фебруара 2010. привремено разрешио епископа Артемија од управљања Рашко-призренском епархијом. Разлог је био испитивање финансијско-материјалног вођења послова те епархије. Администратор епархије је постао умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.[5] На терет су му се стављали низ поступака којима је нарушавао поредак унутар СПЦ, организовањем делатности унутар епархије али и ширење утицаја у другим епархијама. Такође, због отвореног писма упућеног цариградском патријарху, забрањен му је улазак на Свету гору.[6] Поред тога на терет му се ставља да је незаконито отуђио имовину Српске православне цркве тако што је Албанцу Кољ Каманију продао пословни простор за 150.000 евра и при том је новац добио на руке.[6][7]
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на редовном пролећном заседању 2010. године разрешио и умировио епископа Артемија. Епископ Артемије је задржао владичански и архијерејски чин, али без права управљања епархијом.[8] Од суботе 26. јуна 2010. живио је у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори.[9] Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 19. новембра 2010, одузет му је епископски чин, и враћен је у чин обичног монаха, с образложењем да је заједно са својим следбеницима „крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске православне цркве“.[10][11]
Упркос томе што му је одузет епископски чин, монах Артемије се представља као „епископ рашко-призренски у егзилу“, облачи владичанске одежде и „служи“ архијерејску литургију заједно са својим присталицама у тзв. Цркви Светог Јована у шумадијском селу Љуљаци.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 25. маја 2015. позвао на јединство,[12] након негативног одговора[13] Сабор га је изопштио 28. маја 2015.[14][15]
Против њега се током 2017. године водио судски поступак поводом проневере црквеног новца.[16]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.