Аритомо Гото

Аритомо Гото (јап. ; 23. јануар 1888 — 12. октобар 1942)^[1] је био вицеадмирал Јапанске царске морнарице током Другог светског рата.

Аритомо Гото
Вицеадмирал Аритомо Гото
Датум рођења	(1888-01-23)23. јануар 1888.
Место рођења	Префектура Ибараки, Јапанско царство
Датум смрти	12. октобар 1942.(1942-10-12) (54 год.)
Место смрти	Соломонова Острва, Јапанско царство
Служба	1910 — 1942.
Војска	Јапанска царска морнарица
Чин	Вицеадмирал
Командант	Разарачи: Цута, Ураказе, Нумаказе, Ноказе, Узуки, Надаказе, Уранами, Мацуказе 27. флотила разарача 5. флотила разарача 10. флотила разарача Нака Атаго Чокаи Муцу Јамаширо 2. дивизија крстарица 6. дивизија крстарица
Учешће у ратовима	Други светски рат *Битка за острво Вејк *Инвазија на Талаги *Битка у Коралном мору *Битка код острва Саво *Битка код рта Есперанс

Рани период

Гото је рођен у префектури Ибараки 1888. године. Дипломирао је на јапанској царској поморској академоји 1910. године - 38. класа, као 30. у класи од 149 кадета. Као подофицир служи на крстарици Касаги и бојном броду Сацума. По унапређењу у чин (еквивалент: потпоручник) 1911. године, он је пребачен на бојни брод Ивами, а затим на матични брод за подморнице Тојохаши.

Након унапређења у чин (еквивалент: поручник корвете) 1913. године, Гото служи на разарачу Муракумо. Током Првог светског рата, он је послат на јужни Пацифик ради извиђања, а касније је члан посаде крстарице Чикума. По унапређењу у чин (еквивалент: поручник фрегате) 1917. године, он служи на бојном крсташу Конго, разарачу Таниказе и оклопном крсташу Јакумо.

Као (еквивалент: поручник бојног брода) од 1923. године, Гото командује разарачима: Цута, Ураказе, Нумаказе, Ноказе, Узуки и Надаказе. Након унапређења у чин (еквивалент: капетан корвете) 1928. године, он је командант разарача Уранами, разарача Мацуказе, 27. флотиле разарача и 5. флотиле разарача.

Гото је унапређен у чин (еквивалент: капетан фрегате) 15. новембра 1933. године, и преузима команду над 10. флотилом разарача, а након тога командује крстарицама Нака, Атаго, Чокаи и бојним бродовима Муцу и Јамаширо.

Гото постаје контраадмирал 15. новембра 1939. године, и преузима команду над 2. дивизијом крстарица. Дана, 10. септембра 1941. године, он постаје командант 6. дивизије крстарица, коју су чиниле крстарице Аоба (заставни брод), Фурутака, Кинугаса и Како.^[2]

Други светски рат

Дана, 23. децембра 1941. године, 6. дивизија крстарица помаже другом јуришу на острво Вејк, у коме јапанске трупе освајају острво након жестоке битке за острво Вејк. У мају 1942. године, из 6. дивизије крстарица, Гото формира снаге за подршку, које обезбеђују заштиту, заједно са лаким носачем авиона Шохо, за операцију „МО“, укључујући и искрцавање на Тулагију и покушај напада на Порт Морсби - Нова Гвинеја, што доводи до Битке у Коралном мору. Током битке, амерички авиони нападају и потапају носач авиона Шохо Шохо, док су Готове крстарице биле исувише далеко удаљене да би пружиле адекватну против-авионску заштиту носачу авиона.^[3]

Оперишући из Кавиенга - Нова Ирска, и Рабаула - Нова Британија, 6. дивизија крстарица адмирала Готоа, учествује у јапанским поморским операцијама током првих месеци Гвадалканалске кампање. Шеста дивизија крстарица, заједно са другим јапанским ратним бродовима, а под свеобухватном командом адмирала Микаве, учествује 8. августа 1942. године у бици код острва Саво, где су потопљене четири савезничке тешке крстарице. Међутим, приликом повратка ка Кавиенгу, торпедована је и потопљена крстарица Како. Дана, 11. октобра 1942. године, остале три крстарице 6. дивизије приближавају се Гвадалканалу ради ноћног бомбардовања савезничког аеродрома „Хендерсеново поље“ као и заштита већем „Токио Експрес“ транспорту, који је требало то вече да се искрца на Гвадалканал. Снаге адмирала Готоа су изненађене од стране савезничких крстарица и разарача под командом контраадмирала Скота. У настало бици код рта Есперанс, Гато је смртно рањен на крстарици Аоба, и умире нешто касније 12. октобра 1942. године.

Напомене

1. Лакроис, . pp. 308.
2. Нишида, .
3. Хакет, .

Литература

• Кук, Чарлс О. (1992). The Battle of Cape Esperance:Encounter at Guadlcanal. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-126-4.
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9.
• Дул, Пол С. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6.
• Френк, Ричард Б.. (1990). Guadalcanal : The Definitive Account of the Landmark Battle. Њујорк: Penguin Group. ISBN 978-0-14-016561-6.
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3.
• Хара, Тамеичи (1961). Japanese Destroyer Captain. Њујорк и Торонто: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-27894-4.
• Килпатрик, К. В. (1987). Naval Night Battles of the Solomons. Exposition Press. ISBN 978-0-682-40333-7.
• Морисон, Семјуел Елиот (1958). The Struggle for Guadalcanal, August 1942 – February 1943, vol. 5 of History of United States Naval Operations in World War II. Бостон: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-58305-3.

Спољашње везе

• Хоран, Марк. „”. . Приступљено 17. 5. 2006.
• Нишида, Хироши. „”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2007.
• Office of Naval Intelligence (1943). „”. . . Приступљено 17. 5. 2006.
• Паршал, Џон; Боб Хакет и Сендер Кингсеп. „”. . Приступљено 14. 6. 2006.