Апсолут
From Wikipedia, the free encyclopedia
Апсолут је појам који се користи у филозофији за означавање крајње, свеобухватне стварности посматране као цјелина, али у исто вријеме као извор разноврсности, односно као комплетне или перфектне стварности која у исто вријеме није раздвојена од коначног и несавршеног свијета.[1] Овај појам у филозофију су унијели Шелинг и Хегел пред сам крај 18. вијека, а убрзо је постао веома битан у филозофији идеализма.[2] У апсолутном идеализму и британском идеализму, он служи као концепт за „безусловну стварност која је или духовно темељ свега бића или целине ствари које се сматрају духовним јединством“.[3]
Апсолут као појам врло често се користи за Бога, као Свемогућег и Свевременог.