![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Coal_anthracite.jpg/640px-Coal_anthracite.jpg&w=640&q=50)
Антрацит
Врста угља. Садржи највећи удео угљеника, најмањи удео примеса и највећу калорчну вредност од свих угљева. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Антрацит (грч. ), значи „врста угља”, од Антхрак [Ανθραξ], угаљ). Одликује се као тврд минерал, састављен од разних врста угља, са високим сјајем.[1] Поседује највећи удeо угљеника, најнижи удeо примеса, као и највише калоричног садржаја од свих врста угља, укључујући црни угаљ (bituminous coal) и смеђи угаљ (lignite coal).
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Coal_anthracite.jpg/320px-Coal_anthracite.jpg)
Антрацит је најметаморфознији тип угља, у којем је удeо угљеника од 92,1% до 98%.[2][3] Тај термин се односи на оне врсте угља који не дају катран или угљоводоника паре када су загрeјани испод њихове тачке паљења. Антрацит је тешко запаљив и гори кратким, плавим пламеном без дима. Антрацит је категорисан у стандардни степен који је коришћен углавном у енергетици, виши степен (ХГ) и највиши степен (УГХ), који имају главну употребу у металургијском сектору.
Антрацит чини отприлике 1% глобалних резерви угља,[4] и налази се само у неколико земаља широм свeта. У Кини се одвија највећа производња. Остали произвођачи антрацита су Русија, Украјина, Јужна Кореја, Вијетнам, Уједињено Краљевство, Аустралија, САД, као и Пољска. Свеукупна производња 2010. године била је 670 милиона тона.