Аниме
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аниме (јап. ) је вид цртане анимације пореклом из Јапана, са карактеристичном стилизацијом ликова и позадине, која га визуелно одваја од других видова цртаних филмова.[1] Реч аниме долази од јапанске речи (アニメーション) засноване на енглеској речи и у Јапану се користи за све цртане филмове.[2] Неки аниме наслови су ручно цртани али није неуобичајено, поготово код новијих наслова, да се у великом делу продукције користе рачунари. Приче које аниме наслови покривају су обично наменски писане, али нису неуобичајене и адаптације, пре свега манга наслова и новела. Аниме се емитује преко телевизије, дистрибуира на медијима као што су ВХС или DVD и преко игара за конзоле или рачунаре. Многа аниме дела су настала под утицајем јапанског стрипа познатог као манга. Неки аниме наслови су адаптирани у игране филмове или серије.
Изван Јапана, аниме се специфично односи на анимације из Јапана или као јапански стил анимације који често карактерише шарени цртеж, живахни ликови и фантастичне теме.[3] Овакав приступ значењу шири концепт "анимеа" и на наслове произведене у другим земљама осим Јапана који прате устаљене конвенције и клишее јапанских анимеа.[4][5][6] Најустаљенија и најједноставнија дефиниција анимеа, искључујући елементе око којих се многи љубитељи и критичари не слажу, је "јапански цртани филм".[3] Неки критичари, поготово они који "аниме" сматрају као стил анимације а не само као географску одредницу, везују аниме са новим обликом оријентализма.[7]
Најранија комерцијална јапанска анимација датира до 1917. године, и јапанска продукција аниме је од тада наставила са сталним порастом. Карактеристични стил уметности аниме настао је 1960-их година са радовима Осамуа Тезуке, а раширио се на међународном плану крајем 20. века, развијајући велику домаћу и интернационалну публику. Аниме се театрално дистрибуирају путем телевизијског преноса, директно на кућне медије и преко интернета. Аниме се класификује у бројне жанрове намењене разноврсној широкој публици, као и у специфичне нише.
Аниме је разнолика уметничка форма са препознатљивим продукцијом и устаљеним техникама које су временом прилагођаване као одговор на настајуће технологије. Као и други видови анимираног филма комбинује технике приповедања, графичку уметност, карактеризацију, кинематографију и друге видове техника које доприносе индивидуалном уметничког исказа.[8] Аниме продукција је у мањој мери усредсређена на детаљно кретање ликова, а више на позирање, као и на употребу ефеката камере, укључујући панирање, зумирање и снимање углова. Сама чињеница да су анимеи вид цртаног филма доста доприноси ескапистичком квалитету који гледаоци цене. [8] Користе су различити уметнички стилови цртежа, те пропорције и карактеристике ликова могу бити прилично разноврсне; на пример, очи могу бити нацртане како изразито експресивно (што је једна од најчешћих стереотипних одлика аниме ликова) тако и одмереније, реалније.
Аниме индустрија се састоји од преко 430 производних студија, укључујући главна имена као што су Студио Џибли, Гејнакс и Тоеј анимејшон. Упркос томе што обухвата само део јапанског домаћег филмског тржишта, аниме чини већински део јапанске DVD продаје. Аниме је исто тако доживела међународни успех након успона енглеског дублерског програмирања. Овај пораст међународне популарности произашао из нејапанских продукција које користе стил аниме уметности. Да су ти радови анимације под утицајем аниме или праве аниме је тема дебате међу љубитељима овог уметничког приступа.[9]