From Wikipedia, the free encyclopedia
Андроник Палеолог (грч. , родио се 25.03. 1297. године у Цариграду, умро 15.06. 1341. године у Цариграду) је био византијски цар (1328—1341) из породице Палеолога,[1] претендент на престо од 1321. године, син Михајла () и јерменске принцезе Марије (Ксеније).[2] Започео је своју владавину победом у грађанском рату против деде Андроника (1282—1328), да би после његове смрти Византија поново ушла у грађански рат двојице Јована око регенства над његовим малолетним сином Јованом () (1341—1376, 1379 — 1390, 1390—1391).
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Андроник III Палеолог | |
---|---|
Датум рођења | 25. март 1297. |
Место рођења | Цариград, Византијско царство |
Датум смрти | 15. јун 1341. (44 год.) |
Место смрти | Цариград, Византијско царство |
Супружник | Ирина од Брауншвајга, Ана Савојска |
Потомство | Јован V Палеолог, Михајло Палеолог, Марија-Ирина Палеолог, Ирена Палеолог, Марија Ирина Палеолог |
Родитељи | Михајло IX Палеолог Рита од Јерменије |
Династија | Палеолози |
Претходник | Андроник II Палеолог |
Наследник | Јован V Палеолог |
Најмаркантнија личност његове владавине био је његов најбољи пријатељ и савладар Јован () Кантакузин (претендент 1341—1347, цар 1347—1354), а његову владавину карактеришу и реформе византијске морнарице и правосуђа увођењем институције генералних судија Ромеја. Под власт Цариграда вратио је део данашње Грчке и обезбедио Византији контролу над Тракијом, Епиром и Тесалијом.
Био је ожењен Ирином (Аделаидом) од Брауншвајга и Аном од Савоје са којима је имао неколико деце, од којих је најбитнији његов син и наследник Јован .
Андроник је био син Михајла () и јерменске принцезе Марије (Ксеније), који су поред њега имали још троје деце:
Женио се два пута. Први пут 1318. године Ирином (Аделаидом) од Брауншвајга која је преминула 1324. године и са којом је имао једног сина који је умро по рођењу 1321. године. Други пут се оженио 1326. године Аном Савојском са којом је имао четворо деце:
Андроник III рано је одређен за наследника престола и добио је титулу цара савладара, али када су људи Андроника III грешком убили његовог брата, Андроник III изгубио је наклоност свог деда и главног цара Андриника II. Убрзо после смрти Михајла IX († 1320), оца Андроник III, почео је грађански рат између Андроника III и Андроника II. Рат је почео на Васкрс 1321. године када је Андроник III напусио Цариград и отишао војсци коју су сакупили његови пријатељи Јован Кантакузин и други у Једрену.[3] Грађански рат је завршен победом Андроника III, који је без борбе ушао у Цариград 1328. године, а његов деда Андриник II морао је предати власт унуку.[4]
Са владавином цара Андроника III Палеолога дошло је до извесних успеха Византијског царства. Андроник III је успео да поврати неке територије на које се царство распало након што су крсташи освојили Цариград 1204. године. Хиос је повратио 1329. године, Лезбос 1335/6. године, Тесалију до 1336. године и Епир до јесени 1340. године.[5] Он је успео привремено да искористи слабљење Бугарске после катастрофе код Велбужда.[6]
Насупрот томе, Византија је потискивана и даље у Малој Азији од Османлија и Срба у Македонији, поготово после победе код Велбужда и доласка Душана Силног (краљ 1331 — 1346, цар 1346—1355) на власт.[7] После неуспеха у рату од 1332. до 1334. године цар Андроник III срео се са краљем Душаном близу Солуна 26. августа 1334. године и тамо склопило мир, препустивши Душану Прилеп, Охрид Струмицу и још неке градове.[8] Препустио је Србији власт у Македонији.[1]
Андроник II умро је 15. јуна 1341. године, а његов син Јован V имао је тек 9 година.[9]
16. Андроник Комнин Палеолог | ||||||||||||||||
8. Михаило VIII Палеолог | ||||||||||||||||
17. Теодора Анђелина Палеологина | ||||||||||||||||
4. Андроник II Палеолог | ||||||||||||||||
18. Јован Дука Ватац | ||||||||||||||||
9. Теодора Палеологина Дукина Ватацина | ||||||||||||||||
19. Евдоника Анђелина | ||||||||||||||||
2. Михаило IX Палеолог | ||||||||||||||||
20. Бела IV | ||||||||||||||||
10. Стефан V Угарски | ||||||||||||||||
21. Марија Ласкарис | ||||||||||||||||
5. Ана Угарска | ||||||||||||||||
22. Шејхан | ||||||||||||||||
11. Јелисавета Куманка | ||||||||||||||||
1. Андроник III Палеолог | ||||||||||||||||
24. Constantine, Lord of Baberon | ||||||||||||||||
12. Хетум I | ||||||||||||||||
25. Partzapert | ||||||||||||||||
6. Лав II Јерменски | ||||||||||||||||
26. Лав I, краљ Јерменије | ||||||||||||||||
13. Изабела, краљица Јерменије | ||||||||||||||||
27. Сибила Лизињан | ||||||||||||||||
3. Рита од Јерменије | ||||||||||||||||
14. Hethum of Lampron | ||||||||||||||||
7. Keran | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.