![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/RIAN_archive_25981_Academician_Sakharov.jpg/640px-RIAN_archive_25981_Academician_Sakharov.jpg&w=640&q=50)
Андреј Сахаров
From Wikipedia, the free encyclopedia
Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. ; Москва, 21. мај 1921 — Москва, 14. децембар 1989) је био познати совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права.[1] Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.
Андреј Сахаров | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Андреј Дмитријевич Сахаров |
Датум рођења | (1921-05-21)21. мај 1921. |
Место рођења | Москва, РСФСР |
Датум смрти | 14. децембар 1989.(1989-12-14) (68 год.) |
Место смрти | Москва, Совјетски Савез |
Образовање | Московски државни универзитет Ломоносов |
Званични веб-сајт | |
Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети.[2] Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. године по наређењу Михаила Горбачова.
Њему у част је 1985. године основана награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње. Иницијатор је оснивања „Меморијала“ 1988. године.[3]