Андезит
Интермедијарна изливна магматска стена претежно изграђена од фенокристала интермедијарног плагиокласа и бојених састојака, најчешће амфибола, биотита и пироксена. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Андезит (енгл. , фр. , , рус. ) је вулканска стена изграђена од натријско-калцијских плагиокласа и бојених минерала[1]. Ове млађе изливне стене диоритске групе су мезократне, ретко меланократне порфирске стене тамносиве, тамнозелене или сивозелене боје. При распадању постају жућкасти или црвенкасти. Масивне су или флуидалне текстуре.
Појављују се углавном у виду великих маса (излива), стубастог или банковитог лучења.
Изграђени су од фенокристала андезина, хорнбленде, аугита, биотита, хиперстена, итд. који леже у микрокристаластој, криптокристаластој или стакластој основној маси. Подела на врсте извршена је према доминирајућем бојеном минералу, на основу чега постоје аугитски, биотитски, амфиболски андезит, итд.
Појавом мале количине кварца андезити поступно прелазе ка дацитима (дацито – андезити). Са друге стране, појавом базичнијег плагиокласа и са порастом садржаја бојених минерала, ове стене прелазе ка базалтима (тзв. андезит – базалти).
Андезити могу настати:
- диференцијацијом базалтоидне магме;
- реакцијом (асимилацијом) континенталне коре и базалта;
- делимичним стапањем доњег дела континенталне коре и омотача.