![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Kuzma_Petrov-Vodkin._Portrait_of_Anna_Akhmatova._1922.jpg/640px-Kuzma_Petrov-Vodkin._Portrait_of_Anna_Akhmatova._1922.jpg&w=640&q=50)
Ана Ахматова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ана Андрејевна Ахматова[1] (рус. , изворно презиме Горенко)[2] је била знаменита руска песникиња, критичар и преводилац.[3] Једна је од представника књижевног правца акмеизма. Била је у ужем избору за Нобелову награду 1965. године[4] и добила је три номинације за награду наредне године.[5]
Ана Андрејевна Ахматова | |
---|---|
![]() Ана Андрејевна Ахматова, руска књижевница, портрет Кузме Петрова-Воткина | |
Пуно име | А́нна Андре́евна Ахма́това |
Датум рођења | (1889-06-23)23. јун 1889. |
Место рођења | Одеса, Руска Империја, данас Украјина |
Датум смрти | 5. март 1966.(1966-03-05) (76 год.) |
Место смрти | Домодедово, Совјетски Савез |
Народност | руско |
Образовање | Национални универзитет Тарас Шевченко у Кијеву |
Занимање | писац, преводилац, литерарни критик |
Деца | Лав Гумиљов |
Период | 1912—1965 |
Језик стварања | руски |
Жанр | акмеизам (рана кариера), модернизм |
Утицао на | Јосиф Бродски |
Награде | Етна-Таормина |
Потпис | ![]() |
Почела је да пише песме са 11 година. Прва збирка јој је изашла 1912. Песме је објављивала под псеудонимом Ахматова (татарско презиме њене баке), јер се оцу није допадала идеја да их објављује под правим презименом.
У току студија упознала се са песником Николајем Гумиљовим, за кога се удала 1910. За свадбено путовање отишли су у Париз, али је он ускоро сам отишао у Африку и наставио да живи распусним животом. На Анином путовању по северној Италији и Паризу, упознала је сликара Амедеа Модиљанија и асистирала балетској трупи Руски балет која је гостовала у Западној Европи. Са ових путовања, на њу је трајан утисак оставила италијанска архитектура.
Николаја Гумиљова, са којим је имала сина Лава (1912—1992), су погубили совјетски комунисти 1921. године, а она је после имала још два брака. У Совјетском Савезу сматрана је за буржоаску песникињу, било јој је забрањено да објављује поезију, па је живела од преводилаштва и есејистике. Преживела је Опсаду Лењинграда (евакуисана 1941) и писала о њој. Њен каснији живот обележила је епоха стаљинизма, када јој је било забрањено да пише, а њен син Лав је послат на робију. После Стаљинове смрти, режим је допустио објављивање цензурисаних издања Анине поезије.
Дело Ахматове је у распону од кратких лирских песама до великих песничких дела, попут њеног главног дела Реквијем. Анине омиљене теме су пролазност времена, успомене и тешкоће живота и књижевног стваралаштва под диктатуром.