Алфред Нобел
шведски хемичар, проналазач динамита / From Wikipedia, the free encyclopedia
Алфред Бернард Нобел (швед. ; Стокхолм, 21. октобар 1833 — Санремо, 10. децембар 1896) је био шведски хемичар; проналазач динамита.[1] Нобелов отац је био инвентиван инжењер који је много путовао. Породица се преселила у Русију 1842. године (где је Нобелов отац надгледао производњу подводних мина које је сам измислио) и где су Алфреда подучавали приватни учитељи; његове студије су обухватале хемију и пет савремених језика.
Алфред Нобел | |
---|---|
Пуно име | Алфред Бернард Нобел |
Датум рођења | (1833-10-21)21. октобар 1833. |
Место рођења | Стокхолм, Шведска |
Датум смрти | 10. децембар 1896.(1896-12-10) (63 год.) |
Место смрти | Санремо, Италија |
Године 1850, наставио је студије хемије у Паризу, а затим путовао и по Европи, пре него што је посетио САД да би радио с Ериксоном (, 1803—99), шведско-америчким проналазачем бродског пропелера. Године 1859, вратио се у Русију, а затим у Шведску. Веома га је интересовала, као и његовог оца, употреба експлозива у грађевинарству, посебно на америчком тржишту у развоју. Године 1865, почео је да производи глицерил-тринитрат („нитроглицерин“ који је 1847. године открио А. Собреро /, 1812—88/), али је у руковању експлозивном течношћу долазило до несрећних случајева; исте године његова фабрика је одлетела у ваздух, уз пет смртних случајева (укључујући и његовог брата Емила). Године 1866, је открио да је експлозив безбедан ако га апсорбује киселгур (инфузорна земља); мешавина је продавана у шипкама премазаним воском, као „динамит“. Године 1875, пронашао је експлозивни желатин или гелигнит (нитроглицерин у нитроцелулози), чак и бољи експлозивни агенс; а профитирао је из нафтних поља која је поседовао у Русији.
Његови проналасци су били разноврсни и покривени са 355 патената. Његово богатство било је огромно и велики део је остављен Фонду за додељивање Нобелове награде.[1] У периодном систему елемената, хемијски елемент са редним бројем 102 је по њему добио име нобелијум. Умро је 1896. године у својој кући у Сан Рему, у Италији.[2][3][4] Синтетички елемент нобелијум назван је по њему у другој половини 20. века.[5] Његово име је такође овековечено у именима компанија као што су Динамит Нобел и АкзоНобел, које су потомци спајања са компанијама које је Нобел основао.