From Wikipedia, the free encyclopedia
Адем Демачи (алб. ; Подујево, 26. фебруар 1936 — Приштина, 26. јул 2018) био је албански политичар и књижевник са Косова и Метохије.
Адем Демачи | |
---|---|
Датум рођења | 26. фебруар 1936. |
Место рођења | Подујево, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 26. јул 2018. (82 год.) |
Место смрти | Приштина, Србија |
Универзитет | |
Занимање |
|
Активни период | 1950—2017. |
Политичка странка | Парламентарна партија Косова (1996—1998) |
Супружник | Џемајлије Хоџа |
Деца | 2[1] |
Студирао је књижевност, право и образовање у Приштини, Београду и Скопљу. Током 1950-их објавио је низ кратких прича са наглашеним друштвеним коментарима у часопису (срп. ), као и роман из 1958. године под називом (срп. ), истражујући крвне освете на Косову и Метохији и Албанији. Ово дело донело му је књижевну славу.[2] 1963. основао је нелегеалну организацију Револуционарни покрет за заједницу Албанаца.[3]
Први пут је ухапшен због свог великоалбанског национализма 1958. године, издржавајући три године затвора. Поново је био у затвору 1964—1974. и 1975–1990. Из затвора је изашао након амнестије Председништва СФРЈ 21. априла 1990. године.
Године 2010. одликован је орденом Херој Републике Косово.[4]
Након пуштања на слободу, био је председавајући Савета за одбрану људских права и слобода народа Косова од 1991. до 1995. године. Такође је био главни уредник Зери, часописа са седиштем у Приштини, од 1991. до 1993.[2][5] Године 1991. добио је награду Европског парламента Сахаров за слободу мисли.
Политички се активирао 1996. године, заменивши Бајрама Косумија као председника Парламентарне партије Косова;[2] Косуми је постао његов потпредседник. За то време, предложио је конфедерацију држава која би се састојала од Косова и Метохије, Црне Горе и Србије (тзв. Балканија). Његова прошлост политичког затвореника дала му је кредибилитет међу косовским Албанцима, али његово деловање у вођству странке обележило је фракционализам и недостатак акције.[5]
Две године касније, придружио се Ослободилачкој војсци Косова (ОВК), као шеф њеног политичког крила.[2] У интервјуу за 1998. године, одбио је да осуди насиље ОВК-а, наводећи да „пут ненасиља није нигде одвео. Људи који живе под таквом врстом репресије имају право на отпор.”[6] Године 1999. поднео је оставку из ОВК након што је присуствовао мировним преговорима у Француској, критикујући предложени споразум зато што не гарантује независност Републике Косово. Извори су изјавили да је Демачи био отуђен од млађег, прагматичнијег руководства ОВК, оставивши га „суоченог са одлуком о скоку у амбис или чекању да буде гурнут”.[7]
Иако је његова супруга напустила Косово и Метохију пре рата, током читавог рата на Косову и Метохији остао је у Приштини са својом 70-годишњом сестром.[2][8] Био је критичан према Ибрахиму Ругови и другим албанским лидерима који су побегли од сукоба, наводећи да пропуштају важан историјски догађај.[9] Власти СРЈ ухапсили су Демачија два пута.
Након рата, био је директор Радио-телевизије Косова до јануара 2004. године. Остао је активан у политици, повезан са Албином Куртијем, шефом националистичког покрета Самоопредељење.[2]
У 82. години живота, Демачи је умро 26. јула 2018. године у Приштини. Његову смрт власти Републике Косово обележили су тродневном националном жалошћу. Дана 28. јула 2018. године Демачи је сахрањен на гробљу палих бораца у Приштини, уз церемонији „државне” сахране.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.