Џибути
држава у источној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Џибути, званично Република Џибути (арап. , фр. ), мала је држава у источној Африци,[6] на рогу Африке. Џибути се граничи са Еритрејом на северу, Етиопијом на западу и југу, и Сомалијом на југоистоку. Остатак граница ове државе чине Црвено море и Аденски залив на истоку. Одвојена је од Јемена на Арапском полуострву 20 широким морским пролазом Баб-ел-Мандеб. Простире се на укупној површини од 23.200 km².[4] Џибути је муслиманска земља, чланица Арапске лиге и Афричке уније.
Република Џибути | |
---|---|
Крилатица: Unité, Égalité, Paix (Уједињење, једнакост, мир) | |
Химна: Jabuuti Gabuuti | |
Главни град | Џибути |
Службени језик | арапски и француски[1] |
Владавина | |
Председник[2][3] | Исмаил Омар Геле |
Председник Владе | Абдулкадер Камил Мохамед |
Историја | |
Независност | од Француске 27. јуна 1977. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 23.000 km2 (146) |
— вода (%) | 0,09% |
Становништво | |
— 2014.[4][5] | 873.000 (160) |
— густина | 37,96 ст./km2 |
Економија | |
Валута | џибутијски франак () |
Остале информације | |
Временска зона | +3 |
Интернет домен | |
Позивни број | +253 |
У античко доба, територија Џибутија заједно са Сомалијом била је део Пунта. У близини лучког града Зеиле, који се сада налази у Сомалији, било је седиште средњовековног Адалског и Ифатског султаната. Крајем 19. века, основан је Француски Сомалиланд, колонија настала договором између владајућих Сомалаца, Афарских султана и Француза.[7][8][9] Године 1967, територија је преименована у Француску територију Афара и Исаса. Десет година касније, становници Џибутија су гласали за независност. Референдум је службено означио оснивање Републике Џибути, државе назване према њеном истоименом главном граду. Као суверена држава постала је чланица Уједињених нација исте године, 20. септембра 1977.[10][11] Почетком деведесетих година 20. века избиле су тензије око владиног представљања што је довеле до оружаног сукоба који је завршен споразумом о подели власти 2000. године између владајуће странке и опозиције.[4]
Џибути је мултиетничка држава са популацијом од 884.017 становника (процена из 2018) и према томе је најмања држава континенталне Африке. Француски и арапски су службени језици Џибутија. Око 94% становника су припадници ислама, који је службена религија и који доминира у регији дуже од 1.000 година. Сомалци (клан Иса) и Афари чине две највеће етничке групе при чему Сомалци представљају главну етничку групу. Оба народа говоре афроазијске језике.
Џибути је стратешки лоциран у близини једне од најпрометнијих поморских рута на свету, контролишући приступ Црвеном мору и Индијском океану. Џибути служи као кључни центар за пуњење и претовар, те је главна поморска лука за увоз и извоз у суседну Етиопију. Као комерцијално средиште у развоју, држава је локација разних страних војних база, укључујући и камп Лемониер. Регионално тело, Међувладина управа за развој () такође има седиште у граду Џибутију.