Џејмс Џојс
From Wikipedia, the free encyclopedia
Џејмс Џојс (енгл. ; Даблин, 2. фебруар 1882 — Цирих, 13. јануар 1941) био је ирски књижевник. Родио се у Ратгарду, близу Даблина у атипичној породици. Отац је био пословни фанатик, који није марио ни за какав интелектуални напор, док је веома религиозна мајка често обитавала у свету музике. Васпитаван у строгом католичком духу, млади Џејмс, под мајчиним утицајем, умало није изабрао свештенички позив. Али, у једној младалачкој кризи направио је драстичан рез: отргао се и од религије и од породице, изабравши Одисеја за свог јунака и духовног водича. Иако је једно време студирао медицину у Даблину, већ 1902. године напустио је Ирску, да јој се више никад не врати, сем на кратко у два наврата. Своју Итаку тражио је у Трсту, Паризу, Цириху, у коме је и умро 1941. године. Од Ирске је уз себе само имао Нору Бранакл, девојку која је пошла с њим и ускоро му постала супруга.
Џејмс Џојс | |
---|---|
Датум рођења | (1882-02-02)2. фебруар 1882. |
Место рођења | Даблин, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 13. јануар 1941.(1941-01-13) (58 год.) |
Место смрти | Цирих, Швајцарска |
Образовање | University College Dublin |
Утицаји од | Хомер, Данте Алигијери, Тома Аквински, Вилијам Шекспир, Хенрик Ибзен, Ђордано Бруно, Ђанбатиста Вико, Антон Павлович Чехов, Лав Толстој, Вилијам Батлер Јејтс |
Утицао на | Семјуел Бекет, Салман Рушди, Хорхе Луис Борхес, Карлос Фуентес, Марио Варгас Љоса, Умберто Еко, Филип Рот, Дерек Волкот, Ентони Барџис, Филип К. Дик |
Најважнија дела | Даблинци (1914)
Уликс (1922) Портет уметника у младости (1926) Финеганово бдење (1939) |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
Један од утемељитеља модерног романа. Прве успехе постигао је збирком приповедака „Даблинци” из 1914, у којима Џојс приказује свакодневицу и разнолика душевна стања својих јунака, као и занимљивим аутобиографским романом Портрет уметника у младости који је читалачкој публици представљен 1916. Могло би се рећи да је његово најпознатије дело Уликс објављен 1922, а врхунац његова стваралачког генија свакако представља Бдење Финегана из 1939. Иако је већину свог живота провео изван Даблина, ова рана искуства у Ирској су оставила огроман утицај на његов живот и његова дела.[1]