Љубичица

За друге употребе погледајте страницу Љубичице (вишезначна одредница).

Viola (род) преусмерава овде. За остале употребе погледајте страницу Виола (вишезначна одредница).

Љубичица (лат. ) род је дикотиледоних скривеносеменица из породице љубичица (). Обухвата око 500 врста, углавном распрострањених у северним умереним пределима Земље (Холарктик) (северна Земљина полулопта). Могу се наћи и у веома удаљеним местима, као што су Хаваји, Аустралија и Анди у Јужној Америци. Љубичице су углавном вишегодишње зељасте биљке, са цветовима занимљиве архитектуре и боја, услед чега се многе врсте узгајају као украсне. Име рода указује на најчешћу боју круничних листића цвета — љубичасту.

Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врсте
видети списак врста љубичица

Опис

Стабло је полегло, висине од 5 до 10 цм, расту у грму.^[1] Листови су груписани у розету, смештени на кратким или дужим дршкама.^[1] Врсте љубичице обично имају срцолике листове, назубљене по ободу, а постоје врсте са сложеним, или листовима другог облика. Већи број врста љубичица су зељасте биљке. Листови су неизменични.

Дивља љубичица (Viola odorata)

Цветови су зигоморфни. Цветови нису груписани у цваст, величине до 2 цм и налазе се на дугачким дршкама. Чашица петолиста, по цветању не опада. Њени листићи су издужено-ланцетасти зашиљени. Два доња дужа од осталих. Круница са пет слободних листића. Вршни листови нешто већи од средњих исте су боје, али нешто тамнији без длачица у основи. Средњи покривају вршне и при дну имају длачице. Доња латица обично другачије боје од осталих и носи остругу. Прашника пет, тучак синкарпан из три карпеле.

Цветање љубичице најчешће је у пролеће и привлаче многе Инсекте, углавном мраве интензивним мирисом.^[2]

Боје цветова су различите од љубичасте (по имену) преко разних тонова плаве, жуте, па чак и беле боје.

Плод је чаура величине око 7мм без наставака која садржи семе пуно протеина.^[1]

Расејавање и размножавање

Расејавање се обавља инсектима, док се размножава семеном и вегетативним деловима биљке.

Ареал распрострањења

Аутохтоно расте на простору Азије и Европе.^[1]

Станиште

Честа је у светлим листопадним шумама, ливадама, камењарима и шикарама, у двориштима, у хладу или на отвореном станишту.

Употреба

Листови се пре свега користе у индустрији парфема. Богати су витамином Ц и пигментом каротеном, па се користе за салату или супу, док се лист, цвет и корен могу користити за прављење чаја, код упале горњих дисајних путева.^[1]

Систематика

Врсте

Варијетети

Галерија

• 
  Љубичица, цвет
• 
  Љубичица, цвет
• 

Референце

1. „Mirisna ljubica (Viola odorata)”. Plantea (на језику: хрватски). 26. 3. 2015. Приступљено 24. 8. 2019.
2. „Љубичица најављује пролеће”. Политика. Приступљено 2. 2. 2020.

Литература

Књиге

• Armitage, Allan M. (1. 5. 2008) [1989]. „Viola”. Herbaceous Perennial Plants: A Treatise on their Identification, Culture, and Garden Attributes (3rd изд.). Cool Springs Press. стр. 1038ff. ISBN 978-1-61058-380-0.(additional excerpts)
• Ballard, Harvey E; Paula-Souza, Juliana de; Wahlert, Gregory A (2013). „Violaceae”. Ур.: Kubitzki, Klaus. Flowering Plants. 11 Eudicots: Malpighiales. Springer Science & Business Media. стр. 303—322. ISBN 978-3-642-39417-1.(Also preview at Springer)
• Becker, Wilhelm (1925) [1887–1915]. „Viola”. Ур.: Engler, Adolf; Prantl, Karl. Die natürlichen Pflanzenfamilien nebst ihren Gattungen und wichtigeren Arten, insbesondere den Nutzpflanzen, unter Mitwirkung zahlreicher hervorragender Fachgelehrten (на језику: German). 21 (2nd изд.). Berlin: Duncker & Humblot. стр. 363—376.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Cronquist, Arthur (1981). An integrated system of classification of flowering plants. New York: Columbia University Press. стр. 404.
• Cullen, James, ур. (2001). Handbook of North European Garden Plants: With Keys to Families and Genera. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00411-4.
• Walters, S M (2011) [1984]. „Viola Linnaeus”. Ур.: Cullen, James; Knees, Sabina G.; Cubey, H. Suzanne. The European Garden Flora Flowering Plants: A Manual for the Identification of Plants Cultivated in Europe, Both Out-of-Doors and Under Glass. Vol IV Aquifoliaceae - Hydropyhllacea (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 102—107. ISBN 978-0-521-76160-4.
• Davidson, Alan (2014). „Violet”. The Oxford Companion to Food. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967733-7., see also The Oxford Companion to Food
• Gershoy, A (1934). Studies in North American violets. III. Chromosome numbers and species characters. Bulletin no. 367. Vermont Agricultural Experiment Station.
• Maxwell, Catherine (2017). „Perfumed melodies, Violet memories: Scent and remembrance in the nineteenth century”. Scents and Sensibility: Perfume in Victorian Literary Culture. OUP Oxford. стр. 66—84. ISBN 978-0-19-100521-3.(additional excerpts as e-book)
• Robuchon, Joël, ур. (1997). „Violette”. Larousse gastronomique. Larousse. стр. 1106. ISBN 978-2-03-560227-5., (see also Larousse Gastronomique)
• Rendle, Alfred Barton (1925). The Classification of Flowering Plants: Volume 2, Dicotyledons. CUP Archive. ISBN 978-0-521-06057-8.(Full text available at BHL)
• Walters, Dirk R.; Keil, David J. (1996). Vascular Plant Taxonomy (4th изд.). Kendall/Hunt Publishing Company. ISBN 978-0-7872-2108-9., (also available at Google Books)

Историјски извори

• Batsch, August Johann Georg Karl (1802). „Violariae”. Tabula affinitatum regni vegetabilis, quam delineavit, et nunc ulterius adumbratam (на језику: латински). Weimar: Landes-Industrie-Comptoir. стр. 57—59.
• Bentham, G.; Hooker, J.D. (1862). „Violarieae”. Genera plantarum ad exemplaria imprimis in herbariis kewensibus servata definita (3 vols.). 1. London: L Reeve & Co. стр. 114—121.
• de Candolle, A. P. (1824—1873). „Violarieae”. Prodromus systematis naturalis regni vegetabilis, sive, Enumeratio contracta ordinum generum specierumque plantarum huc usque cognitarium, juxta methodi naturalis, normas digesta 17 vols. 1. Paris: Treuttel et Würtz. стр. 287—316.
• Jussieu, Antoine Laurent de (1789). „Cisti: Viola”. Genera plantarum: secundum ordines naturales disposita, juxta methodum in Horto regio parisiensi exaratam, anno M.DCC.LXXIV (на језику: латински). Paris. стр. 294. OCLC 5161409.
• de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, AP (1815) [1805]. „Violaceae”. Flore française ou descriptions succinctes de toutes les plantes qui croissent naturellement en France disposées selon une nouvelle méthode d'analyse; et précédées par un exposé des principes élémentaires de la botanique (на језику: француски). IV(2) (3rd изд.). Paris: Desray. стр. 801−810. (Latin Index page 931)
• Lindley, John (1853) [1846]. „Violaceae”. The Vegetable Kingdom: or, The structure, classification, and uses of plants, illustrated upon the natural system (3rd. изд.). London: Bradbury & Evans. стр. 338−339.
• Linnaeus, Carl (1753). „Viola”. Species Plantarum: exhibentes plantas rite cognitas, ad genera relatas, cum differentiis specificis, nominibus trivialibus, synonymis selectis, locis natalibus, secundum systema sexuale digestas. 2. Stockholm: Impensis Laurentii Salvii. стр. 933—937., see also Species Plantarum

Публикације

• Baskin, Jerry M.; Baskin, Carol C. (новембар 1972). „Physiological Ecology of Germination of Viola rafinesquii”. American Journal of Botany. 59 (10): 981—988. JSTOR 2441480. doi:10.2307/2441480.}
• Batista, Francisco; Sosa, Pedro A. (31. 10. 2002). „Allozyme Diversity in Natural Populations of Viola palmensis Webb & Berth. (Violaceae) from La Palma (Canary Islands): Implications for Conservation Genetics”. Annals of Botany. 90 (6): 725—733. PMC 4240367 . PMID 12451028. doi:10.1093/aob/mcf256.
• Beattie, A. J. (март 1971). „Pollination Mechanisms in Viola”. New Phytologist. 70 (2): 343—360. doi:10.1111/j.1469-8137.1971.tb02533.x.
• Beattie, A. J.; Lyons, N. (август 1975). „Seed Dispersal in Viola (Violaceae): Adaptations and Strategies”. American Journal of Botany. 62 (7): 714—722. JSTOR 2442060. doi:10.2307/2442060.
• Clausen, Jens (1964). „Cytotaxonomy and distributional ecology of western North American violets”. Madroño. 17 (6): 173—197. ISSN 0024-9637. JSTOR 41423141., also at BHL
• Culley, Theresa M.; Grubb, Thomas C. (1. 10. 2003). „Genetic effects of habitat fragmentation in Viola pubescens (Violaceae), a perennial herb with chasmogamous and cleistogamous flowers”. Molecular Ecology. 12 (11): 2919—2930. PMID 14629373. doi:10.1046/j.1365-294X.2003.01971.x.
• Culley, Theresa M.; Klooster, Matthew R. (јануар 2007). „The Cleistogamous Breeding System: A Review of Its Frequency, Evolution, and Ecology in Angiosperms”. The Botanical Review. 73 (1): 1—30. doi:10.1663/0006-8101(2007)73[1:TCBSAR]2.0.CO;2.
• Culley, T. M.; Sbita, S. J.; Wick, A. (13. 3. 2007). „Population Genetic Effects of Urban Habitat Fragmentation in the Perennial Herb Viola pubescens (Violaceae) using ISSR Markers”. Annals of Botany. 100 (1): 91—100. PMC 2735295 . PMID 17556381. doi:10.1093/aob/mcm077.
• Culver, David C.; Beattie, Andrew J. (март 1978). „Myrmecochory in Viola: Dynamics of Seed-Ant Interactions in Some West Virginia Species”. The Journal of Ecology. 66 (1): 53—72. JSTOR 2259181. doi:10.2307/2259181.
• Elisafenko, T. V. (19. 8. 2015). „Features of seed germination in different ecological groups of the species of the section Violidum, subgenus Nomimium, genus Viola L. (Violaceae)”. Contemporary Problems of Ecology. 8 (4): 523—533. doi:10.1134/S199542551504006X.
• Freitas, L.; Sosa, M. (19. 12. 2002). „Floral Biology and Pollination Mechanisms in Two Viola Species-From Nectar to Pollen Flowers?”. Annals of Botany. 91 (3): 311—317. PMC 4244963 . PMID 12547683. doi:10.1093/aob/mcg025.
• Hildebrandt, U.; Kaldorf, M.; Bothe, H. (мај 1999). „The Zinc Violet and its Colonization by Arbuscular Mycorrhizal Fungi”. Journal of Plant Physiology. 154 (5–6): 709—717. doi:10.1016/S0176-1617(99)80249-1.
• Kopper, Brian J.; Charlton, Ralph E.; Margolies, David C. (2000). „Oviposition Site Selection by the Regal Fritillary, Speyeria idalia, as Affected by Proximity of Violet Host Plants”. Journal of Insect Behavior. 13 (5): 651—665. doi:10.1023/A:1007887809621.
• Łańcucka-Środoniowa, Maria (1979). „Macroscopic plant remains from the freshwater Miocene of the Nowy Sącz Basin (West Carpathians, Poland)”. Acta Palaeobotanica. 20 (1): 3—117.
• Lord, E. M. (октобар 1981). „Cleistogamy: A tool for the study of floral morphogenesis, function and evolution”. The Botanical Review. 47 (4): 421—449. JSTOR 4353990. doi:10.1007/BF02860538.
• Park, Sungkyu; . (2017). „Cyclotide evolution: Insights from the analyses of their precursor sequences, structures and distribution in Violets (Viola)”. Frontiers in Plant Science. 8: 92—110. PMC 5741643 . PMID 29326730. doi:10.3389/fpls.2017.02058.
• Saint-Hilaire, Auguste (1824). „Tableau monographique des plantes de la flore du Brésil méridional appartenant au groupe (classe Br.) qui comprend qui comprend les Droséracées, les Violacées, les Cistinées et les Frankenicées: Violacées”. Annales du museum national d'histoire naturelle (на језику: француски). 72: 445—498.
• Shuey, John; Jacquart, Ellen; Orr, Stuart; Becker, Fiona; Nyberg, Alyssa; Littiken, Robert; Anchor, Ted; Luchik, Derek (9. 9. 2016). „Landscape-scale response to local habitat restoration in the regal fritillary butterfly (Speyeria idalia) (Lepidoptera: Nymphalidae)”. Journal of Insect Conservation. 20 (5): 773—780. doi:10.1007/s10841-016-9908-4.
• Thiele, Kevin R; Prober, Suzanne M (2003). „New species and a new hybrid in the Viola hederacea species complex, with notes on Viola hederacea Labill.”. Muelleria. 18: 7—25.
• Tikhomirov, V. N (2015). „A revision of the genus Viola section Plagiostigma (Violaceae) in Republic of Belarus.”. Botanicheskiĭ Zhurnal (на језику: руски). 100 (5): 490—500. Архивирано из оригинала 17. 03. 2020. г. Приступљено 02. 08. 2020.
• Yockteng, R.; Jr Ballard, H. E.; Mansion, G.; Dajoz, I.; Nadot, S. (1. 11. 2003). „Relationships among pansies ( Viola section Melanium ) investigated using ITS and ISSR markers”. Plant Systematics and Evolution. 241 (3–4): 153—170. CiteSeerX 10.1.1.721.5590 . JSTOR 23645153. doi:10.1007/s00606-003-0045-7.
• Wahlert, Gregory A.; Marcussen, Thomas; de Paula-Souza, Juliana; Feng, Min; Ballard, Harvey E. (1. 3. 2014). „A Phylogeny of the Violaceae (Malpighiales) Inferred from Plastid DNA Sequences: Implications for Generic Diversity and Intrafamilial Classification”. Systematic Botany. 39 (1): 239—252. doi:10.1600/036364414X678008.
• Watson, John M.; Flores, R. (2003). „A new name in section Andinium W.becker of the genus Viola L. (Violaceae)”. Gayana. Botánica. 60 (2). doi:10.4067/S0717-66432003000200009 .
• Watson, John M.; Flores, Ana R.; Arroyo-Leuenberger, Silvia C. (25. 3. 2019). „A new Viola (Violaceae) from the Argentinian Andes”. Willdenowia. 49 (1): 35. doi:10.3372/wi.49.49105 .
• Watson, John; Watson, Anita (јесен 2012). „Fire and Ice: Rosulate Viola Evolution Part One – The Stage is Set” (PDF). North American Rock Garden Society Quarterly. 70 (4): 360—366.
• Yoo, Ki-Oug; Jang, Su-Kil (новембар 2010). „Infrageneric relationships of Korean Viola based on eight chloroplast markers”. Journal of Systematics and Evolution. 48 (6): 474—481. doi:10.1111/j.1759-6831.2010.00102.x .
• Zhou, J. S.; . (2008). „Viola nanlingensis (Violaceae), a new species from Guangdong, southern China” (PDF). Annales Botanici Fennici. 45 (3): 233—36. doi:10.5735/085.045.0312.

Филогенија и таксономија

• Ballard, Harvey E.; Sytsma, Kenneth J. (октобар 2000). „Evolution And Biogeography Of The Woody Hawaiian Violets (Viola, Violaceae): Arctic Origins, Herbaceous Ancestry And Bird Dispersal”. Evolution. 54 (5): 1521—1532. PMID 11108581. doi:10.1111/j.0014-3820.2000.tb00698.x.
• Ballard, Harvey E.; Sytsma, Kenneth J.; Kowal, Robert R. (октобар 1998). „Shrinking the Violets: Phylogenetic Relationships of Infrageneric Groups in Viola (Violaceae) Based on Internal Transcribed Spacer DNA Sequences” (PDF). Systematic Botany. 23 (4): 439. JSTOR 2419376. doi:10.2307/2419376.
• Ballard, Harvey E; Iltis, Hugh H (2012). „Viola lilliputana sp. nov. (Viola sect. Andinium, Violaceae), one of the world's smallest violets, from the Andes of Peru”. Brittonia. 64 (4): 353—358. doi:10.1007/s12228-012-9238-0.
• Chervin, Justine; Talou, Thierry; Audonnet, Marjorie; Dumas, Bernard; Camborde, Laurent; Esquerré-Tugayé, Marie-Thérèse; Roux, Christophe; Cabanac, Guillaume; Marti, Guillaume (јул 2019). „Deciphering the phylogeny of violets based on multiplexed genetic and metabolomic approaches” (PDF). Phytochemistry. 163: 99—110. PMID 31035059. doi:10.1016/j.phytochem.2019.04.001.
• Danihelka, Jiří; . (децембар 2010). „Viola montana and V. persicifolia (Violaceae): Two names to be rejected”. Taxon. 59 (6): 1869—1878. JSTOR 41059881. doi:10.1002/tax.596019.
• Fan, Qiang; Chen, Sufang; Wang, Longyuan; Chen, Zaixiong; Liao, Wenbo (4. 2. 2015). „A new species and new section of Viola (Violaceae) from Guangdong, China”. Phytotaxa. 197 (1): 15. doi:10.11646/phytotaxa.197.1.2 .
• Gingins, F de (1823). „Mémoires sur la Famille des Violacees”. Memoires de la Société de Physique et d'Histoire Naturelle de Genève. 2 (1): 1—27.
• Gonzáles, Paúl; Cano, Asunción (2. 11. 2016). „Two new species of Viola (Violaceae) named in honor of preceding Peruvian botanists”. Phytotaxa. 283 (1): 83—90. doi:10.11646/phytotaxa.283.1.6.
• Magrini, Sara; Scoppola, Anna (13. 10. 2015). „Further studies in Viola Sect. Melanium (Violaceae). Identity and typification of Viola nana and V. henriquesii, two neglected European Atlantic taxa” (PDF). Phytotaxa. 230 (3): 259. doi:10.11646/phytotaxa.230.3.4.
• Małobęcki, Andrzej; Marcussen, Thomas; Bohdanowicz, Jerzy; Migdałek, Grzegorz; Słomka, Aneta; Kuta, Elżbieta (септембар 2016). „Cleistogamy and phylogenetic position of Viola uliginosa (Violaceae) re-examined”. Botanical Journal of the Linnean Society. 182 (1): 180—194. doi:10.1111/boj.12460 .
• Marcussen, Thomas; Oxelman, Bengt; Skog, Anna; Jakobsen, Kjetill S (2010). „Evolution of plant RNA polymerase IV/V genes: evidence of subneofunctionalization of duplicated NRPD2/NRPE2-like paralogs in Viola (Violaceae)”. BMC Evolutionary Biology. 10 (1): 45. PMC 2834690 . PMID 20158916. doi:10.1186/1471-2148-10-45.
• Marcussen, Thomas; Jakobsen, Kjetill S.; Danihelka, Jiří; Ballard, Harvey E.; Blaxland, Kim; Brysting, Anne K.; Oxelman, Bengt (јануар 2012). „Inferring Species Networks from Gene Trees in High-Polyploid North American and Hawaiian Violets (Viola, Violaceae)”. Systematic Biology. 61 (1): 107—126. PMC 3243738 . PMID 21918178. doi:10.1093/sysbio/syr096 .
• Marcussen, Thomas; Heier, Lise; Brysting, Anne K.; Oxelman, Bengt; Jakobsen, Kjetill S. (јануар 2015). „From Gene Trees to a Dated Allopolyploid Network: Insights from the Angiosperm Genus Viola (Violaceae)”. Systematic Biology. 64 (1): 84—101. PMC 4265142 . PMID 25281848. doi:10.1093/sysbio/syu071 .
• Ning, Z. L.; . (2012). „Viola jinggangshanensis (Violaceae), a new species from Jiangxi, China” (PDF). Annales Botanici Fennici. 49 (5): 383—86. doi:10.5735/085.049.0610.
• Mohammadi Shahrestani, Maryam; Saeidi Mehrvarz, Shahryar; Marcussen, Thomas; Yousefi, Narjes (5. 8. 2014). „Taxonomy and comparative anatomical studies of Viola sect. Sclerosium (Violaceae) in Iran”. Acta Botanica Gallica. 161 (4): 343—353. doi:10.1080/12538078.2014.932702 .
• Whang, Sung Soo (31. 12. 2002). „A taxonomic study of Viola section Chamaemelanium in Korea-based on morphological characters”. Korean Journal of Plant Taxonomy. 32 (4): 397—416. doi:10.11110/kjpt.2002.32.4.397.
• Wittrock, Veit Brecher (1892—1897). „Viola-studier I. Morfologisk-biologiska och systematiska studier öfver Viola tricolor (L.) och hennes närmare anförvandter”. Acta Horti Bergiani: Meddelanden Från Kongl. Svenska Vetenskaps-Akademiens Trädgård Bergielund (на језику: шведски). 2 (1).(also available here at BHL)
• — (1892—1897a). „Viola-studier II. Bidrag till de odlade penséernas historia med särskild hänsyn till deras härkomst”. Acta Horti Bergiani: Meddelanden Från Kongl. Svenska Vetenskaps-Akademiens Trädgård Bergielund (на језику: шведски). 2 (7).(also available here at BHL)

Енциклопедије

• Hosch, William L. (23. 4. 2008). Viola. Encyclopædia Britannica. Приступљено 6. 3. 2020.
• „Violet”. (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
•  „Violets”. The New Student's Reference Work. 1914.

Спољашње везе

• Viola charlestonensis type sheet from Louis-Marie herbarium (Laval University; Isotype, holotype is at University of California).
• „Viola”. BioLib: Biological library. 2019. Приступљено 28. 2. 2020. (taxonomy)
  • „Viola capillaris Pers.”. Приступљено 19. 3. 2020.
• „American Violet Society”. 2007. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 1. 3. 2020.
• „Viola 'Little David' (Vtta)”. Plants. Royal Horticultural Society. 2020. Приступљено 4. 3. 2020.
• „Viola 'Königin Charlotte' (Vt)”. Plants. Royal Horticultural Society. 2020. Приступљено 4. 3. 2020.
• „Violet, Common Blue (Viola papilionacea)”. Voyageur Country: Flowering plants. 2020. Архивирано из оригинала 10. 03. 2012. г. Приступљено 6. 3. 2020.
• „Natural history and research on Viola cazorlensis”. Alonso-Herrera Lab. Spanish National Research Council (CSIC). Архивирано из оригинала 05. 02. 2021. г. Приступљено 10. 3. 2020.
• Kelly, R.O.; Deng, Z.; Harbaugh, B.K. (октобар 2007). „Evaluation of Viola Cultivars as Bedding Plants for Florida” (PDF). Electronic Data Information Source (EDIS). Environmental Horticulture Department, Florida Cooperative Extension Service, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. Приступљено 25. 3. 2020.
• „AGM Plants (Ornamental)” (PDF). Royal Horticultural Society. новембар 2018. стр. 109—110. Приступљено 26. 3. 2020.

Базе података

• WFO (2019). „Viola L.”. World Flora Online. Приступљено 27. 2. 2020.
• POTWO. „Viola L.”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 6. 3. 2020.
• IPNI. „Viola L., Genera Plantarum ed. 5 (1754)”. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 7. 3. 2020.
• Little, R. John; McKinney, Landon E. (2003). „Viola”. Flora of North America. New York: Oxford University Press. Приступљено 1. 3. 2020.
• Paula-Souza, Juliana de; Ballard, Harvey E. (2009). „Neotropical Violaceae”. Neotropikey: Interactive key and information resources for flowering plants of the Neotropics. Royal Botanic Gardens, Kew. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 18. 4. 2020.
• Fu, Kunjun; Ohba, Hideaki; Gilbert, Michael G. (2004). „Viola Linnaeus, Sp. Pl. 2: 933. 1753”. стр. 72, 74. Приступљено 3. 3. 2020., (in Flora of China online vol. 13)
• Karlsson, Thomas; Marcussen, Thomas, ур. (2010). „Viola L.”. Flora Nordica 6. Архивирано из оригинала 04. 04. 2018. г. Приступљено 02. 08. 2020.
• „Viola Horticultural Classification”. RHS Plant Finder: Genus. Royal Horticultural Society. 2009. Архивирано из оригинала 8. 7. 2009. г. Приступљено 4. 3. 2020.
• „Violaceae”. Wikibooks: Flora of New York. Wikimedia. Приступљено 4. 3. 2020.

Слике

• Rein, Pasi; Repo, Paula. „Violaceae”. Walking routes in Spain - Plants. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2020.
• „Violaceae”. Wild herbs and Alpine Plants, Japan. Flavon's Art Gallery. 2020. Приступљено 28. 2. 2020.
• „Violaceae”. Botanische-spaziergaenge: Bilder von Österreichs Flora (на језику: немачки). Приступљено 1. 3. 2020.
• „Violets (Genus Viola)”. iNaturalist. National Geographic Society. Приступљено 2. 3. 2020. includes maps