Јулијевци-Клаудијевци
Римска царска династија коју чине првих пет царева: Август, Тиберије, Калигула, Клаудије и Нерон / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јулијевци-Клаудијевци, односно Јулијевско-клаудијевска династија, термин је којим се означавају првих пет римских царева, који су се на престолу налазили од 27. п. н. е., када је Октавијан Август успоставио поредак познат под називом принципат, до 68. године, када је цар Нерон извршио самоубиство.[1] Свих пет царева били су путем брачних веза и усвајања повезани с патрицијским римским родовима Јулијеваца (Ivlii) и Клаудијеваца (Clavdii).[2]
Кратке чињенице Јулијевско-клаудијевска династија, Држава ...
Јулијевско-клаудијевска династија | |
---|---|
Држава | Римско царство |
Владарска титула | |
Оснивач | Октавијан Август |
Посљедњи владар | Нерон |
Владавина | 27. п. н. е. — 68. н. е. |
Смјена | Година четири цара |
Вјера | Римски политеизам Грчко-римска религија |
Затвори
Свих пет владара је пратио сличан образац, на власт су дошли кроз породичне везе, Царству су освојили нове територије, покренули велике грађевинске пројекте и волео их је народ, али су их сваки пут њихови сенатори одбацили.[3]