From Wikipedia, the free encyclopedia
Јосипдол је општина и насељено место на северу Лике, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.
Јосипдол | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Карловачка |
Општина | Јосипдол |
Становништво | |
— 2011. | 879 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 11′ 29″ С; 15° 17′ 13″ И |
Временска зона | (), љети () |
Апс. висина | 336 |
Остали подаци | |
Поштански број | 47303 Јосипдол |
Позивни број | +385 47 |
Регистарска ознака | |
Веб-сајт |
Јосипдол се данас састоји од три главне улице назване према градовима до којих воде: Карловачка улица која води према Карловцу, Огулинска улица води према Огулину, Сењска улица води према Сењу, и неколико „градских четврти": Сича, Кланац, Расадник, Трескавац, Туркаљи, Муњава, Ветерница, Лагер и Чаковац.
Јосипдол се налази у јужном делу Карловачке жупаније, 50 од Карловца, 15 од Огулина и 15 од Плашког. Кроз Јосипдол пролази један од три пута које спајају Карловац са Хрватским приморјем, Јозефина. Иако Јосипдол административно припада Карловачкој жупанији, многи га сматрају најсевернијим личким градићем. Површина општине Јосипдол износи 165,41 ².
На попису становништва 2011. године, општина Јосипдол је имала 3.773 становника, од чега у самом Јосипдолу 879.[1]
У Јосипдолу данас живи око 88% Хрвата, 10% Срба и 2% припадника осталих националности. Хрвати живе у северо-западном делу Јосипдола, а Срби у југо-источном.
Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 3.987 | 4.850 | 5.172 | 5.823 | 6.631 | 7.117 | 6.985 | 7.682 | 7.461 | 7.853 | 8.267 | 8.454 | 7.826 | 7.906 | 8.035 |
Настала из старе општине Огулин.
Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 993 | 1.116 | 993 | 881 | 858 | 832 | 675 | 762 | 719 | 614 | 669 | 691 | 694 | 546 | 554 |
Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Хрвати | 808 (81,36%) | 775 (69,44%) | 632 (63,64%) | 539 (61,18%) | 545 (63,51%) |
Срби | 152 (15,30%) | 261 (23,38%) | 227 (22,86%) | 283 (32,12%) | 296 (34,49%) |
Југословени | 0 | 26 (2,32%) | 119 (11,98%) | 33 (3,74%) | 14 (1,63%) |
остали и непознато | 33 (3,32%) | 54 (4,83%) | 15 (1,51%) | 26 (2,95%) | 3 (0,34%) |
Укупно | 993 | 1.116 | 993 | 881 | 858 |
На попису становништва 1991. године, насељено место Јосипдол је имало 1.116 становника, следећег националног састава:
Попис 1991. | ||||
---|---|---|---|---|
Хрвати | 775 | 69,44% | ||
Срби | 261 | 23,38% | ||
Југословени | 26 | 2,32% | ||
Македонци | 1 | 0,08% | ||
Муслимани | 1 | 0,08% | ||
неопредељени | 21 | 1,88% | ||
непознато | 31 | 2,77% | ||
укупно: 1.116 |
На подручју јосипдолског краја, у местима Чаковац, Скрадник и Царево Поље пронађени су трагови цивилизације из времена 6000-3500. године п. н. е. Такође су нађени остаци културе Јапода из бакарног доба од 3500-2200. године п. н. е, и остаци римске културе.
Пет километара од Јосипдола налази се Модруш, некад град и седиште бискупије. Године 1251. краљ Бела II дарује Модруш Бартолу Франкопанском. Време 14. и 15. века донело је врхунац славе и моћи Франкопанима и Модрушу. Из 15. века датира Модрушки урбар, писан глагољицом. Чести турски напади, продори и ратовања слабе моћ Франкопана. Модруш губи своју величину и сјај, а због својег положаја остаје тек гранична стражарница као гаранција сигурности позадинских земаља. Минули су векови, а један од великих средњовековних градова препуштен је времену и забораву.
Године 1756. до 1779. грађен је пут од Карловца до Сења назван по тадашњем цару и престолонаследнику, јозефинска цеста. У Тоуњу је 1775. године изграђен је двоспратни камени мост преко реке Тоуњчице са три отвора дугачак 45 , висине 13 и ширине 9 .
Током 20. века почиње озбиљнији развој Јосипдола, 1902. године оснива се Друштво дјевојака „Љубица Шојат" а 1906. основан је данашњи ДВД Јосипдол.
Већ 1918. године у Јосипдолу делују две пилане, а једна од тих била је окосница развоја Јосипдола све до 1941. године, 1935. основан је Јосипдолски Шпортски Клуб.
Дана 1. фебруара 1977. године отворена је нова (садашња) зграда са спортском двораном, а 1978. године. Јосипдолска ОШ постаје матична осмогодишња школа.
"Златним годинама“ Јосипдола сматра се раздобље од 1975. до 1985. када је изграђена школа, хотел, бензинска станица, зграда садашње општине, дечји вртић итд.
Привреда Јосипдола је скоро занемарљива. Уз снабдевање дрветом, фабрике нема. Не ради ни некадашњи ДИП ни ТУП ни ОПЗ Јосипдол, који су некада запосшљавали велики део целокупног становништва Јосипдола, незапосленост је велика и већи дио становништва живи од социјалне помоћи.
У Јосипдолу данас делује матична Основна Школа „Јосипдол“ са подручним осморазредним одељењима у Оштаријама и Тоуњу и подручни четвороразредним одељењима у Скраднику, Војновцу, Модрушу. Школа се у време Југославије звала Основна Школа „Рајко Трбовиц“ Јосипдол. Школа слави дане школе 19. марта на празник Св. Јосипа, заштитника места.
Гесло школе: „Живот је радост ако је испуњен љубављу и знањем“.
У Јосипдолу се од 2007. одржава фестивал духовне музике Тонкафест.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.