![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Carle_Vanloo%252C_Portrait_de_l%25E2%2580%2599imp%25C3%25A9ratrice_%25C3%2589lisabeth_Petrovna_%25281760%2529.jpg/640px-Carle_Vanloo%252C_Portrait_de_l%25E2%2580%2599imp%25C3%25A9ratrice_%25C3%2589lisabeth_Petrovna_%25281760%2529.jpg&w=640&q=50)
Јелисавета I Петровна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелисавета Петровна (рус. ; Колменскоје, 29. децембар 1709 — Санкт Петербург, 5. јануар 1762) била је руска императорка од 1741. до 1762. године. Била је кћи Петра Великог и Катарине .
Јелисавета I Петровна | |
---|---|
![]() Портрет царице Јелисавете Петровне, 1760. године | |
Датум рођења | (1709-12-29)29. децембар 1709. |
Место рођења | Коломенско, Москва, Руско царство |
Датум смрти | 5. јануар 1762.(1762-01-05) (52 год.) |
Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
Родитељи | Петар Велики Катарина I Алексејевна |
Династија | Романов |
Императорка сверуска | |
Период | 6. децембар 1741. — 5. јануар 1762. (20 год.) |
Претходник | Иван VI Антонович |
Наследник | Петар III Фјодорович |
![]() Монограм Јелисавете I Петровне |
После смрти царице Ане Ивановне, регентство је преузела Ана Леополдовна у име свог једногодишњег сина Ивана . Економски проблеми су допринели да је Јелисавета преузела власт мирним пучем уз помоћ гарде. Јелисавета је била омиљен владар, јер је елиминисала странце на важним положајима и под њеном владавином није вршена смртна казна.[1] Помогла је Ломоносову да оснује Универзитет у Москви и Шувалову да оснује Академију уметности у Санкт Петербургу. Потрошила је огромне суме новца на барокне пројекте свог омиљеног архитекте Бартоломеа Растрелија, посебно у Петерхофу и Царском селу. За време њене владавине изграђени су Зимски дворац и манастир Смољни у Санкт Петербургу. Помагала је научнике, уметнике, као и своје миљенике. Током Јелисаветине владавине Русија је успешно ратовала у Седмогодишњем рату, а историчари тврде да је њена смрт спасла Пруску од пораза. Њеном смрћу окончала се изворна грана династије Романов. У том тренутку, Руска Империја је имала површину преко 16 милиона квадратних километара.