српска поп певачица From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелена Томашевић[1] (удато Босиљчић; Неготин, 1. новембар 1983) српска је поп певачица. Позната је по снажном вокалном умећу. Добитница је бројних међународних награда. Године 2008. представљала је Србију на Песми Евровизије са песмом Оро.[2][3] Наступила је као гошћа на концерту светског тенора Андрее Бочелија 2022. године у Београду одржаног у оквиру Belgrade River Fest-а.[4]
Јелена Томашевић | |
---|---|
Пуно име | Јелена Томашевић Босиљчић |
Датум рођења | 1. новембар 1983. |
Место рођења | Неготин, СР Србија, СФР Југославија |
Универзитет | Мегатренд универзитет |
Занимање | певачица |
Супружници | Иван Босиљчић |
Деца | 1 |
Активни период | 2001—данас |
Жанр | |
Инструменти | вокал |
Веб-сајт |
Рођена је 1. новембра 1983. године у Неготину, али је одрасла у Крагујевцу. Завршила је Прву крагујевачку гимназију (друштвено-језички смер), студирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Дипломирала на Факултету за културу и медије у Београду. Од 2011. године удата је за глумца Ивана Босиљчића, са којим има кћерку Нину.[5]
Јелена Томашевић је Амбасадор Фондације „Тијана Јурић”.[6]
Музиком се бави од своје седме године. Играла је у КУД-у „Абрашевић” у свом граду Крагујевцу у којем је проглашена за најбољег вокалног солисту, а потом на многобројним концертима и такмичењима наступала као солиста певајући традиционалну српску музику. Са 13 година је победила на Републичком такмичењу фолклорних ансамбала Србије. Тада је започела сарадњу са Бором Дугићем, виртуозом на фрули, који је међу првима препознао њен дар. Многе од Јелениних изведби забележене су на трајним снимцима у архиви Радио Београда. Упоредо са неговањем изворних композиција, бавила се и певањем поп музике. Освајала је победничке награде на многим дечијим фестивалима, од којих се издваја Југословенски дечији фестивал 1994. године. Са 18 година победила је на телевизијском такмичењу за младе таленте „3К дур”, пројекту националне телевизије, након кога је почела професионалну сарадњу са великим бројем еминентних музичких уметника (Корнелије Ковач, Владо Георгиев, Здравко Чолић). Певала је пратеће вокале Владу Георгиеву и била гост на албуму групе Бибер, отпевавши песме Где си било јаре моје, Чије је оно девојче, и . Успешно је представљала Србију на многим интернационалним фестивалима у Чешкој, Бугарској, Русији, Белорусији. Године 2005. се сели у Београд. Сарађивала је са Здравком Шотром у његовом филму Ивкова слава, где је пред камерама отпевала неколико музичких нумера.
Победом на Беовизији са песмом Јутро започела је сарадњу са продукцијом Минакорд под покровитељством Жељка Јоксимовића. На Беовизији 2005. је освојила прво место. На Европесми-Еуропјесми је освојила друго место иза првопласиране групе Но нејм. На такмичењу на коме учествују другопласирани такмичари са националних такмичења, Јелена Томашевић је са песмом Јутро освојила друго место. Тада су започели рад на њеном првом студијском албуму, који ће убрзо, под називом , постати најпродаванији и најслушанији албум у региону. Компакт-диск је издала за своју издавачку кућу, Минакорд. Њен глас је постао познат Европи када је победила на Беовизији 2008. са песмом Оро Жељка Јоксимовића на текст Дејана Ивановића, са којом је наступила на Евровизији 2008. године и освојила 6. место у финалу.
Године 2015. је објавила други студијски албум, Име моје,[7] који је за кратко време достигао популарност њеног првенца и поново јој донео велики број награда, наклоност публике, критике и колега. Успешно се бави синхронизацијом дугометражних анимираних филмова (Мали принц), годинама учествује у жирирању дечијег музичког такмичења „Пинкове звездице”, на интернационалној сцени сваким наступом и даље представља српску културу у најбољем светлу. Широм земље и региона одржала је низ концерата са Новосадским биг бендом. Ова сарадња и даље успешно траје. Јелена је имала запажену улогу у мјузиклу Иване Жигон Бели ждралови, који је изведен у Сава центру, али и у Минску у Белорусији за Дан победе над фашизмом.
Добитник је награде „Златна значка града Београда” за допринос српској култури.
Спот | Година | Режисер |
---|---|---|
Кошава | 2008 | Васко Васовић |
Океани | 2008 | Ведад Јашаревић |
Panta rei | 2009 | Милош Надаждин |
Мед и заока | 2010 | Милош Надаждин |
Где да одем да те не волим | 2010 | Милош Надаждин |
Jamne Axhotki | 2011 | |
Радио свира за нас | 2013 | Милош Надаждин |
Вертиго | 2013 | Милош Надаждин |
Име моје | 2015 | Ведад Јашаревић |
Да ми је да се врати | 2016 | Ведад Јашаревић |
Живот у коферима | 2016 | Милош Надаждин |
Русе косе | 2016 | Владимир Марковић |
Добро јутро љубави | 2018 | NN Media |
Сунцокрет | 2019 | Милош Надаждин |
Дирај ми усне | 2020 | Ведад Јашаревић |
Не жалим | 2022 | NN Media |
Рано моја мила | 2023 | Милош Надаждин |
Веруј ми да верујем | 2024 | Милош Надаждин |
Нема те | 2024 | Милош Надаждин |
За дивно чудо | 2024 | Милош Надаждин |
Постеља од ириса | 2024 | Милош Надаждин |
Руке друге жене | 2024 | Милош Надаждин |
Искрена | 2024 | Милош Надаждин |
Зрењанин:
Пјесма Медитерана, Будва:
Славянский базар, Белорусија:
Европесма / Европјесма:
Скале, Херцег Нови:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.