српска принцеза из породице Драгаша и супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелена Драгаш Дејановић (1372 — 23. март 1450) или Августа Хелена Палеолог (монашко име Ипомонија), била је српска принцеза из породице Драгаша и супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI.[1]
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Јелена Драгаш | |
---|---|
Датум рођења | 1372. |
Датум смрти | 23. март 1450. (77/78 год.) |
Место смрти | Цариград, |
Супружник | Манојло II Палеолог |
Потомство | Јован VIII Палеолог, Теодор II Палеолог, Андроник Манојлов Палеолог, Димитрије Палеолог, Константин XI Палеолог Драгаш, Тома Палеолог |
Родитељи | Константин Драгаш Дејановић Kera Tamara |
Претходник | Јелена Кантакузин |
Наследник | Софија од Монферата |
Јелена је била кћи Константина Драгаша, обласног господара југоисточног дела некада моћног Душановог царства, са престоницом у Велбужду и његове прве жене. Њен отац је погинуо у бици на Ровинама 1395. године, као вазал Бајазита I.
Она се 10. фебруара 1392. године, удала за византијског цара Манојла Палеолога. Према Георгију Сфранцесу имали су десеторо деце:
Њен супруг Манојло је умро 21. јула 1425. године, након чега се она замонашила под именом Ипомонија. Надживела га је за скоро 25 година, а умрла је 23. марта 1450. године у Цариграду. Њени синови Јован VIII и Константин XI су били последњи византијски цареви, а сам Константин је био познат под мајчиним девојачким презименом Драгаш, које је носио уз своје.
Георгије Гемистос Плетон, један од најобразованијих људи свога времена је одржао говор у част Јелене Драгаш на њеној сахрани. Назвао ју је Трачанком а Трачане које поистовећује са Словенима смешта на широком простору од Италије, Црног мора до Балтика али и у дубоку старину на Балкану, па су му Грци много тога од Трачана примили (култура). Плитон о Трачанима (Словенима) има став идентичан као и Херодот о Трачанима (најмногобројнији након Хиндуса, имају многа имена по областима али су обичаји исти)... На сахрани царице је између осталога рекао:
...Она је, наиме, по народности била Трачанка. Трачани су, пак, народ који је и стар и који се рачуна у највеће народе на свету, не само зато што с ове стране Дунава допире до Црног мора све до Италије, него и зато што преко Дунава чак до тамошњег океана, и чак до копна које је готово ненасељено због хладноће, живи иста по језику са овима овде народност. А и она је многобројна, и штавише, од овога је огранка на овој страни Дунава кудикамо бројнија. Па није ли лош још од старине тај трачки народ, него је и храбар и духом не необразован. Тако је, на пример, Евмоли, који је код Атињана завео елевсинске светковине за стицање бесмртности душе био Трачанин, а вели се да су и хор Муза Грци научили обожавати од Трачана. Народ, пак, који се клања Музама, није неук ни непросвећен, нити је онај народ који верује у бесмртност душе људске, простачки сој. Ето од тога је народа био отац царице која је сад променила светом, а беше то владалац области не безначајне при реци Вардару, чија вода спада међу најбоље и најздравије речне воде за пиће, будући и сам један од најјуначнијих и најправеднијих људи и од највернијих у односима наспрам пријатеља. Рођена од таквог оца, ова се мати наших царева удала за њиховог оца, много вишег по рангу и по судбинском удесу неголи њени родитељи...
4. Дејан Драгаш | ||||||||||||||||
2. Константин Драгаш Дејановић | ||||||||||||||||
20. Стефан Урош II Милутин | ||||||||||||||||
10. Стефан Урош III Дечански | ||||||||||||||||
21. Ана Тертер (?) | ||||||||||||||||
5. Теодора Немањић | ||||||||||||||||
22. Јован Палеолог | ||||||||||||||||
11. Марија Палеолог | ||||||||||||||||
23. Ирина Метохитиса | ||||||||||||||||
1. Јелена Драгаш | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.