Друга жена великог кнеза Василија III и мајка цара Ивана IV Грозног From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелена Васиљевна Глинска ((рус. ); рођена 1506, Велика кнежевина Литванија — 4. април 1538[1], Велика московска кнежевина) била је друга супруга великог московског кнеза Василија III, мајка цара Ивана IV Грозног и регенткиња током његовог детињства 5 узастопних година од 1533. до смрти 1538.[2][3]
| Јелена Глинска | |
|---|---|
| Велика кнегиња московска | |
 Јелена Глинска Реконструкција лобање, С. Никитин, 1999. | |
| Пуно име | Јелена Васиљевна Глинска (рус. ) |
| Датум рођења | 1506. |
| Место рођења | Ласасин, данашња Белорусија, Велика Кнежевина Литванија |
| Датум смрти | 4. април 1538. (31/32 год.) |
| Место смрти | Москва, Велика московска кнежевина |
| Гроб | Вазнесенски манастир |
| Супружник | Василиј III |
| Потомство | Иван Васиљевич (будући Иван IV Грозни), Јуриј Васиљевич |
| Родитељи | Василиј Лвович Глински Ана Глинска |
| Династија | Глински (по рођењу) Рјурикович (по удаји) |
| Велика кнегиња московска | |
| Период | 21. јануар 1526 — 4. децембар 1533. |
| Претходник | Соломонија Јуријевна Сабурова |
| Наследник | Анастасија Романовна |
| Владар-регент Велике московске кнежевине | |
| Период | 4. децембар 1533 — 4. април 1538. |
| Претходник | Софија Витовтовна |
| Наследник | Ирина Фјодоровна Годунова |
 | |
Елена је рођена око 1506. године као ћерка кнеза Василија Лвовича Глинског († 1515), припадника татарског клана Липка који је тврдио да потиче од монголског владара Мамаја, и српске принцезе Ане Глинске из српске племићке породице Јакшић. Тачан датум рођења није сачуван у аналима.
Принцеза Елена је одрасла као достојанствена црвенокоса лепотица. Студирала је језике, политичку структуру земље, сликарство и уметност. Године 1526. Елена је постала невеста и жена руског великог кнеза, који се развео од своје прве жене због њене неплодности.
Године 1525. Василиј III је одлучио да се разведе од своје неплодне жене Соломоније Сабурове и ожени се Еленом. Према хроникама, он је изабрао Елену „због лепоте њеног лица и њене младости”.[4]Упркос снажном противљењу Руске православне цркве, развод је извршен.[5] Вјенчали су се 21. јануара 1526.[6]
Елена је родила два сина — Ивана Васиљевича (будући Иван IV Грозни) 1530. и Јурија Васиљевича (будућег кнеза Јурија од Углича) 1532.[5] Касније се причало да је довела вештице из Финске и народ Самија да јој помогне да затрудни уз помоћ магије[7]
На самрти, Василиј III је пренео своја овлашћења на Јелену све док њихов најстарији син Иван, који је тада имао само 3 године, не буде довољно зрео да управља земљом.[8] Хронике тог времена не пружају мање или више прецизне податке о њеном правном статусу након Василијеве смрти. Зна се само да би се могло дефинисати као регентство и да су јој бојари морали да се пријаве. Зато се време између Василијеве смрти 3. децембра 1533. и њене смрти 1538. године назива се Еленином владавином. Она је оспорила тврдње својих зетова, Јурија Ивановича и Андреја из Старице. Борба је завршена њиховим затварањем 1534. односно 1537. године.[7]
Јелена је била веома способна државница. Године 1535. спровела је валутну реформу којом је уведен јединствени монетарни систем у држави[9]. У спољним пословима, успела је да потпише примирје са Литванијом 1536, док је истовремено неутралисала Шведску.
Године 1537. Јелена Глинска је закључила мировни уговор са пољским краљем Сигисмундом I. Постигла је повољне услове за земљу уз помоћ професионалне и кохезивне војске. Краљ је схватио да је то најбоље што ће добити од овог рата, који је опустошио пољску ризницу.
Дала је изградити нови одбрамбени зид око Москве да би заштитила Москву од напада. кримских Татара, позвала досељенике из Литваније, бесплатно откупила руске затворенике и подстицала мере да заштити путнике од уличних разбојника. Такође је забележено да је посетила неколико манастира. У негативном смислу, њена владавина је била озлоглашена због сукоба унутар владе узрокованих њеним блиским дружењем са згодним младим бојаром по имену Иван Фјодорович Овчина-Телепњев-Оболенски имитрополит Данило.[7]
Принцеза Јелена Глинскаја умрла је 4. априла 1538. године у 30-ој години живота. Неки историчари тврде да постоје докази да су бојари из породице шујски отровали принцезу и узурпирали власт након њене смрти. Студије спроведене вековима након принцезине смрти указују на присуство отрова за пацове у телу. Међутим, ова верзија се не сматра главном, јер се у то време жива често користила за производњу козметике, што је могло изазвати смрт. Елена је стално истицала своју лепоту, укључујући и дебео слој козметике. Недавна истраживања њених остатака иду у прилог тези да је била отрована.[8][3]
Владар руске државе сахрањен је у Кремљу, у Вазнесенском манастиру. Након њене смрти, научници су прикупљали остатке на десетине пута како би сазнали више о принцези. На основу костију њене лобање извађен је портрет принцезе.
Ако су се на почетку власти грађани земље с опрезом односили према странкњи која је преузела власт, онда су је пет година касније заволели. Они су приметили јачање заштите државних граница, финансијску стабилност и слабљење моћи бојара.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
