![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Gregorian_year_visualisation.svg/langsr-640px-Gregorian_year_visualisation.svg.png&w=640&q=50)
Јединица времена
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јединица времена или временска јединица је било који одређени временски интервал, који може бити искоришћен као стандардни метод мерења или изражавања трајања. Основна јединица за време у Међународном систему јединица (СИ), и већем делу Западног света, је секунда, дефинисана као приближно 9 милијарди осцилација цезијувог атома. Тачна савремена дефиниција, из Националног института за стандарде и технологију гласи:
- Трајање од 7009919263177000000♠9192631770 периода зрачења, које одговара преласку између два суперфина нивоа основног стања атома цезијума-133.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Gregorian_year_visualisation.svg/320px-Gregorian_year_visualisation.svg.png)
У прошлости јединице времена су биле дефинисане кретањем астрономских тела.
- На основу Сунца: година је била период времена за који би се Земља обрнула око Сунца. Јединице засноване на годинама укључују олимпијаде (четири године), луструм (пет година), индикт (15 година), деценију, век и миленијум.
- На основу Месеца: месец је био заснован на месечевом орбиталном периоду око Земље.
- На основу Земље: временски период током кога би се Земља обрнула око сопствене осе, као што би могло да се примети на сунчаном сату. Јединице које су првобитно изведене из ове базе су седмица од седам дана, и двонедељница од 14 дана. Подјединице укључују сат (24. део дана), који је подељен на минуте и на крају секунде. Секунда је постала стандардна међународна јединица (СИ јединице) у науци.
- На основу небеског свода: као у време звездâ, где је приметно кретање звезда и сазвежђа на небу коришћено за израчунавање дужине године.
Ове јединице немају сталну везу једне са другима и захтевају интеркалацију. На пример, година не може бити подељена на 12 месеци од по 28 дана, како је 12 пута 28 336, много мање од 365. Лунарни месец (како је дефинисан месечевом ротацијом) не траје 28 дана, него 28,3 дана. Година, дефинисана по Грегоријанском календару као период од 365,24 дана треба да буде прилагођена са преступним данима и преступним секундама. Самим тим, све ове јединице су сада дефинисане као већи број секунди.
Јединице времена засноване на редовима величине секунде укључују наносекунду и милисекунду.