Јевсеј Јевсејевич Моисенко (рус. ; 15. август 1916 — 29. новембар 1988) био је совјетски сликар. Био је Народни уметник СССР (1970), редовни члан Академије уметности СССР (1973) и Херој социјалистичког рада (1986).
| Јевсеј Моисенко | |
|---|---|
| Датум рођења | 15. август 1916. |
| Место рођења | Уваровичи, гувернија Могиљов, Руска империја |
| Датум смрти | 29. новембар 1988. (72 год.) |
| Место смрти | Лењинград, СССР |
| Поље | сликарство |
| Правац | реализам |
| Најважнија дела | Дивља трешња |
Од 1936. Моисеенко је живео у Лењинграду. Школовао се на Академији уметности код Александра Осмеркина и предавао на Академији од 1947. године, да би 1957. постао професор.[1] Моисенко је развијао тему романтичног херојства, што се може видети на његовим сликама као што су Црвени су дошли, 1961; Другови, 1964; Слатке трешње, 1969; сви радови су изложени у Државном руском музеју у Санкт Петербургу.[2]
Године 1974. додељена му Лењинова награда. Поетичност сеоских и градских пејзажа приказана је у Тулској улици, Лењинград, 1963. (у Државном руском музеју), док Дечаци, насликани 1974. године и изложени у Третјаковској галерији,[3] приказују романтизам младости.
Сликао је и портрете знаменитих људи. Серија слика Сећање (1976–80) награђена је Државном наградом СССР-а 1983. Последњих година живота радио је на серији посвећеној Александру Пушкину.
Живео је на авенији Суворовски број 56, где се данас налази спомен-плоча.
- Херој социјалистичког рада (1986)
- Заслужни уметнички радник РСФСР (1963)
- Народни уметник РСФСР (1965)
- Народни уметник СССР-а (1970)
- Лењинова награда (1974)
- Државна награда СССР (1983)
- Државна награда РСФСР-а „И. Е. Рјепин” (1966)
- Орден Лењина (1986)
- Орден Црвене заставе рада (1967)
- Орден пријатељства народа (1976)
- Медаља у знак сећања на 100. годишњицу рођења Владимира Иљича Лењина
- Медаља За најбољу слику године (1967)
- Сребрна медаља Академије уметности СССР (1962)
- Златна медаља за њих. М. Б. Грекова (1970)
- 1. награда фабрике Киров (1972)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
