From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђована Савојска (Рим, 13. новембар 1907 — Есторил, 26. фебруар 2000) била је италијанска принцеза из Савојске куће, а касније је постала бугарска царица удајом за Бориса III. Била је кћерка Виториа Емануела III и Јелене Савојске.[1]
Ђована Савојска | |
---|---|
Датум рођења | 13. новембар 1907. |
Место рођења | Рим, |
Датум смрти | 26. фебруар 2000. (92 год.) |
Место смрти | Есторил, |
Супружник | Борис ІІІ од Бугарске |
Потомство | Марија Лујза од Бугарске, Симеон II од Бугарске |
Родитељи | Виторио Емануеле III Савојски Јелена Савојска |
Династија | Савоја |
Принцеза Ђована је рођена у Риму, као трећа ћерка и четврто од петоро деце италијанског краља Виториа Емануела III и краљице Јелене Савојске, бивше краљице Црне Горе.
Након римокатоличког крштења добила је име Ђована Елизабета Антонија Романа Марија.
Њен старији брат Умберто II од Италије је тад био будући, а уједно и последњи италијански краљ.
Ђована се са 23 године удала за бугарског цара Бориса III у базилици Светог Фрање Асишког у Асизи октобра 1930. године на римокатоличкој церемонији којој је присуствовао и италијански диктатор Бенито Мусолини. Друга церемонија венчања је била организована у Софији по православним обичајима што ју је довело у сукоб са римокатоличком црквом.[2]
Ђована је усвојила бугарску верзију свог имена, Јоана.
Она и Борис су имали двоје деце: Марију Луизу, рођену у јануару 1933. године, а потом и будућег краља Симеона II Бугарског 1937. године.
У годинама које су претходиле Другом светском рату, Царица Јоана се увелико укључила у добротворне организације, укључујући финансирање дечије болнице. Током рата је била противтежа свом мужу који је прикључио Бугарску силама Осовине, а она је успела да омогући и добије транзитне визе, како би једном броју Јевреја омогућила да побегну у Аргентину. Цар Борис се такође показао мање покорним него што се Хитлер надао, а након састанка у Берлину у августу 1943. године, цар се озбиљно разболео и умро у 49. години. Стрес и срчано стање били су званични разлози за његову смрт.[3]
Јоанин син Симеон постао је нови цар и успостављено је намесништво на челу са његовим ујаком кнезом Кирилом, којег су Немци сматрали подводљивијим.
Током рата Бугарску је окупирао Совјетски савез, а кнезу Кирилу се судило, где га је народни суд прогласио кривим и погубио. Јоана и њен син Симеон су остали у кућном притвору у палати Врана у близини Софије све до 15. септембра 1946. године, када им је нова комунистичка власт дала 48 сати да напусте земљу јер је држава након референдума проглашена републиком.
Након њиховог пребега у Александрију придружила се њеном оцу, након чега се селе у Мадрид. Након тога се сели у Португалију где је живела до краја живота. Након смрти која је задесила у 92. години живота сахрањена је на гробљу у Асизу, месту где се и удала за краља Бориса 1930. године.[4]
16. Карло Алберт | ||||||||||||||||
8. Виторио Емануеле II Савојски | ||||||||||||||||
17. Марија Тереза од Аустрије | ||||||||||||||||
4. Умберто I | ||||||||||||||||
18. Archduke Rainer Joseph of Austria | ||||||||||||||||
9. Archduchess Adelaide of Austria | ||||||||||||||||
19. Elisabeth of Savoy | ||||||||||||||||
2. Виктор Емануел III | ||||||||||||||||
20. Карло Алберт (= 16) | ||||||||||||||||
10. Prince Ferdinand, Duke of Genoa | ||||||||||||||||
21. Марија Тереза од Аустрије (= 17) | ||||||||||||||||
5. Маргарита од Савоје | ||||||||||||||||
22. Јохан од Саксоније | ||||||||||||||||
11. Елизабета од Саксоније | ||||||||||||||||
23. Амалија Аугуста од Баварске | ||||||||||||||||
1. Ђована Савојска | ||||||||||||||||
24. Сава Петровић-Његош | ||||||||||||||||
12. Мирко Петровић-Његош | ||||||||||||||||
25. Ангелика Радамовић | ||||||||||||||||
6. Никола I Петровић | ||||||||||||||||
26. Драго Мартиновић | ||||||||||||||||
13. Анастасија Мартиновић | ||||||||||||||||
27. Анастасија Лудовић | ||||||||||||||||
3. Јелена Савојска | ||||||||||||||||
28. Петар Перков Вукотић | ||||||||||||||||
14. Петар Вукотић | ||||||||||||||||
29. Стана Милић | ||||||||||||||||
7. Милена Вукотић | ||||||||||||||||
30. Тадија Војводић | ||||||||||||||||
15. Јелена Војводић | ||||||||||||||||
31. Милица Павићевић | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.