Ђеновићи

Ђеновићи је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.272 становника (према попису из 1991. било је 887 становника). Село се налази на осмом километру магистралног пута источно од Херцег-Новог.

Ђеновићи
Ђеновићи
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Херцег Нови
Становништво
— 2011.	1.272
Географске карактеристике
Координате	42° 26′ 13″ С; 18° 36′ 08″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	0
Ђеновићи Ђеновићи на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85345
Позивни број	031
Регистарска ознака

Име

Не може се тачно утврдити како је ово место добило име. Познато је да се у турско доба звало Ђоновић, док се у млетачким списима води као , а у попису православних цркава и манастира главног провидура за Далмацију из 1756. године стоји . Највероватније се ради о презимену неке старе виђеније породице, јер се из података које су забележили познати етнографи и антропогеографи не може видети да је у прошлости постојала породица са презименом Ђеновић, по којој је насеље могло добити име. Највероватније је да је име настало од презимена Ђоновић које се помиње још 1540. године у турском тефтеру. У новије време постоји и дилема да ли је име села Ђеновић или Ђеновићи. У многим документима од 16. века до половине 20. века у архивским списима, на печатима, географским картама, школским и црквеним књигама употребљава се Ђеновић. Међутим, касније се све више користи назив Ђеновићи, што је донекле прихватила и новија стручна литература. Правилно је, ипак, Ђеновић јер се село тако звало од давнина.

Историја

Са доста сигурности може се тврдити да је овај крај био насељен још у доба Илира. О томе је писао словеначки археолог Симон Рутар још 1880. године. Да је овај простор био насељен и у бакарно доба сведоче ископани примерци жара напуњених пепелом пронађени на граници између Ђеновића и Баошића 1840. године. Постоји предање, а за то и има одређених доказа, да је овај простор био насељен и у античко доба, односно да је ту постојала грчка насеобина Столи, како се и данас назива локалитет на западној страни Ђеновића. Претпоставља се да је та насеобина потонула у море приликом неког катасрофалног земљотреса, као што је то био случај са Рисном и Росама.

Демографија

У насељу Ђеновићи живи 955 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (34,7 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 421 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 488 1953. 689 1961. 649 1971. 553 1981. 774 1991. 887 865 2003. 1.326 1.272

Етнички састав према попису из 2003.[2]‍
Срби			573	45,04%
Црногорци			437	34,35%
Хрвати			17	1,33%
Роми			8	0,62%
Југословени			8	0,62%
Муслимани			7	0,55%
Словенци			3	0,23%
Македонци			3	0,23%
Египћани			2	0,15%
Бошњаци			1	0,07%
непознато			11	0,86%

Становништво према полу и старости^[3]

	м			ж
?	5			4
80+	8			31
75—79	8			15
70—74	22			22
65—69	26			37
60—64	33			33
55—59	31			34
50—54	40			42
45—49	41			49
40—44	47			51
35—39	44			45
30—34	33			37
25—29	41			46
20—24	49			47
15—19	42			52
10—14	56			32
5—9	43			32
0—4	51			43
Просек :	37			6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 139 223 184 152 233 270 433

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 421 72 94 89 110 39 11 6 0 0 0

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	470	140	301	12	11	6
Женски	545	132	300	89	20	4
УКУПНО	1.015	272	601	101	31	10

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	212	0	2	0	41
Женски	167	1	0	0	7
УКУПНО	379	1	2	0	48
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	6	29	19	24
Женски	1	0	44	18	3
УКУПНО	6	6	73	37	27
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	3	58	4	8
Женски	2	3	20	14	36
УКУПНО	3	6	78	18	44
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	6
Женски	12	1	0	5
УКУПНО	18	1	0	11

Становништво по делатностима које обавља

Привреда

Некада је то било село виноградара, повртлара, занатлија, рибара и помораца. Данас више нема винограда, све је мање вртова, мало је занатлија, а рибарство је давно престало да буде основно занимање. Сада се домаћинства највише ослањају на туризам и угоститељство.

Сакрални споменици

• Црква Св. Спиридона, саграђена 1867. године
• Црква Св. Стефана - вриједна збирка икона и двери из цркве, радови Петра и Георгија Рафаиловића из XVIII века чувају се у цркви Св. Спиридона.
• Црква Св. Симеона Столпника - грађена око 1600. године
• Црква Св. Николе XIX век
• Црква Св. Илије-на брду Ком (у рушевинама)(за коју се претпоставља да је из доба Немањића)
• Споменик погинулим борцима који се налази код извора код цркве Св. Спиридона
• Мања непозната грађевина(није још утврђено шта је та грађевина), у којој је нађена већа количина предмета и новца из 1800. године.

Референце

1. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
2. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
3. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()