![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/bb/%25D0%2582%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BE%25D1%2599%25D0%25B8_%25D1%2588%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582.jpg/640px-%25D0%2582%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BE%25D1%2599%25D0%25B8_%25D1%2588%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582.jpg&w=640&q=50)
Ђавољи шкарт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђавољи шкарт (енгл. ) је америчко-немачки сплатер хорор филм са елементима црне комедије из 2005. године, редитеља и сценаристе Роба Зомбија са Билом Мозлијем, Сидом Хејгом, Шери Мун Зомби, Кеном Форијем и Вилијамом Форсајтом у главним улогама. Представља директан наставак филма Кућа хиљаду лешева (2003) и радња је смештена седам месеци након догађаја из претходног дела.[3] За разлику од већине хорора, филм је приказан из перспективе негативаца и радња је фокусирана на троје поремећених серијских убица који покушавају да побегну од руке правде.[4]
Ђавољи шкарт | |
---|---|
![]() Постер филма | |
Изворни наслов | The Devil's Rejects ИМДБ ![]() |
Жанр | хорор (сплатер) |
Режија | Роб Зомби |
Сценарио | Роб Зомби |
Продуцент | Мајк Елиот Енди Гулд Марко Мехлиц Мајкл Оховен Роб Зомби |
Темељи се на | ликовима Роба Зомбија |
Главне улоге | Бил Мозли Сид Хејг Шери Мун Зомби Кен Фори Вилијам Форсајт |
Музика | Тајлер Бејтс |
Директор фотографије | Фил Пармет |
Сценограф | Антон Тремблај |
Монтажа | Глен Гарланд |
Продуцентска кућа | |
Дистрибутер | [1] |
Година | 2005. |
Трајање | 109 минута[2] |
Земља | ![]() ![]() |
Језик | енглески шпански |
Буџет | 7 милиона долара |
Зарада | 20,9 милиона долара |
Претходни | |
Следећи | |
Веб-сајт | |
веза |
Готово комплетан део глумачке поставе који је у претходном делу тумачио чланове породице Фајерфлај се вратио и у овом делу. Једино је Лесли Истербрук заменила Карен Блек у улози мајке породице. Ово је последња улога Метјуа Макгрорија, који је преминуо у августу исте године. Филм му је посвећен. Као и претходни део, Ђавољи шкарт је добрим делом инспирисан филмовима као што Тексашки масакр моторном тестером (1974) и Брда имају очи (1977), али садржи и референце на Дивљу хорду (1969) и Бони и Клајда (1967).[5][6]
Премијера филма била је 22. јула 2005, у дистрибуцији продукцијске куће Лајонсгејт. Добио је помешане, али далеко позитивније оцене критичара у односу на свог претходника, што је такође некарактеристично за наставке хорора.[7][8] Познати критичар Роџер Иберт оценио га је са 3/4 звездице и похвалио сценарио и глуму.[9] Филм је зарадио 21 милион долара са троструко мањим буџетом.[10] Награђен је са 8 Фангоријиних награда, а био је номинован и за Награду Сателит у категорији најбољег ДВД изадања.
Роб Зомби је тек 14 година касније снимио последњи део трилогије, под насловом Троје из пакла (2019).[11][12]