![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/Wikipedia-Bats-001-v01.jpg/640px-Wikipedia-Bats-001-v01.jpg&w=640&q=50)
Слепи мишеви (ред)
ред плаентални сисара / From Wikipedia, the free encyclopedia
Слепи мишеви,[1] шишмиши, нетопири, или љиљци (, грч. χείρ - = шака + πτερόν - = крило) су ред сисара које карактерише способност активног лета и ехолокације. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и зглобова. Шишмиши не лепршају читавим предњим удовима, као што то чине птице, већ лепршају ширењем прстију, који су врло дуги и прекривени танком кожном опном званом патагиум. Слепи мишеви обично лове ноћу, а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвећу, или зградама. Неке врсте слепих мишева живе саме, а неке у групама од по хиљаду и више јединки. Многе женке слепих мишева скупљају се у „обдаништима“ — колонијама у којима остављају своје младунце да се заједно греју једни до других док оне одлазе у лов.
Слепи мишеви[1] | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Кладус: | Scrotifera |
Кладус: | Apo-Chiroptera |
Ред: | Chiroptera Blumenbach, 1779 |
Подредови | |
(традиционална класификација): (данашња класификација): | |
![]() | |
Распрострањеност слепих мишева у свету |
Постоји око 1.100 врста слепих мишева на свету, што чини петину укупног броја класификованих врста сисара.[3] Слепи мишеви су по бројности врста други у реду сисара (након глодара), јер чине око 20% свих класифицираних врста сисара у свету, са око 1.240 врста шишмиша подељених у два подреда:
- мегашишмиши () − мање специјализирани и углавном воћоједи, велики шишмиши или летеће лисице и
- микрошишмиши () − високо специјализирани и ехолоцирајући мали шишмиши.
Око 70% врста шишмиша су инсективори, док су већина осталих фругивори, тј. једу воће. Неколико врста, као што су они који једу рибе () и хране се животињама (изузев инсектима), док су вампирски шишмиши хематофаги, тј. хране се крвљу.
Шишмиши су присутни у већем делу света и обављају виталне еколошке улоге опрашивања цветова и распршивање воћног семена. Многе тропске биљне врсте у потпуности зависе од шишмиша за распршивање својих семена. Шишмиши су и економски важни, јер уништавају инсекте, смањујући тако потребу за употребом пестицида. Најмањи шишмиш је дужинe 29 – 34 , са распоном крила од 15 и тежином 2 - 2,6 грама. Такође је недвојбено најмања постојећа врста сисара са етрурском горопадницом, која је други кандидат.[4]