Централни одбору српске четничке организације био је главни одбор Српске четничке организације, која је била активна за време борбе за Македонију (1903-1912), све до почетка Првог балканског рата. Одбор је стациониран у Београду.
Септембра 1903. представници одбора из Београда, Врања, Скопља и Битоља формирали су Централни одбор српске четничке организације у Београду у који су ушли Лука Ћеловић, Милорад Гођевац, генерал Јован Атанацковић и мајор Петар Пешић, професори велике школе Љубомир Ковачевић и Љубомир Стојановић, Живан Живановић сенатор, рентијери и задужбинари Голуб Јанић и Никола Спасић. Одбор Живојина Рафајловића потчинио се новоствореном Централном одбору па је тако врањски одбор постао извршни. Скопски и Битољски одбор такође су се потчинили Централном одбору и тиме је створена мрежа одбора и пододбора који су имали да се баве формирањем и слањем чета у Стару Србију и Македонију, њиховим снабдвањем, усмеравањем и уопште вођењем четничке акције. На оснивачком састанку донесен је статут а за председника организације изабран је генерал Атанацковић.[1][2]
Задатак одбора
Задаци Централног одбора били су да:
- води револуционарну акцију и врши националну пропаганду на терену и у Србији
- именује шефове Горских штабова, војводе и четовође
- обезбеђује одсуства официрима и подофицирима који одлазе на терен од Војног министарства и то искључицо преко Министарства иностраних дела
- формира чете и обезбеђује их финансијски и материјално
генерал Јован Атанацковић
мајор Петар Пешић
професор Љубомир Ковачевић
Голуб Јанић са женом
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
