Фока

За византијског цара погледајте страницу Фока (византијски цар).

За византијску породицу погледајте страницу Фока (византијска породица).

Фока или права фока (лат. ) је род перајара који припада породици правих фока ().

Фока
Обична фока ()
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Кладус:	Pinnipedia
Породица:	Phocidae
Племе:	Phocini
Род:	Phoca , 1758
Врсте

Такође, фока је назив за неколико других родова и врста водених сисара из групе перајара, који спадају у породице:

1. правих фока () и
2. ушатих фока ().

Опис

Праве фоке, за разлику од морских лавова и ушатих туљана који припадају другој фамилији, немају спољашње уши и имају мало длака на телу. Њихова задња пераја се не могу савити унапред, па им је кретање по тлу веома тешко.^[1]

Међутими, у води су сјајни пливачи. Предња пераја им служе за маневрисање, задња пераја користе за давање погона, а тело је хидродинамично да би смањило отпор при пливању. Фоке затварају своје ноздрве при пливању да им вода не би ушла у плућа.^[1]

Одрасле фоке достижу до 2 метра, а мужјаци су мало већи од женки. Њихова кратка длака варира од сребрносиве до смеђе, па чак и црне.^[1]

Исхрана

Обичне фоке се хране љускарима, мекушцима, пешчаним јегуљама и др,

Врсте

Род обухвата две савремене врсте:

• пегава фока ();
• обична фока или туљан^[2] ().

Слика	Име	Научно име	Распрострањеност
	Пегава фока	Phoca largha	Бофорово, Чукотско, Берингово и Охотско море
	Обична фока	Phoca vitulina	северни Атлантик и Пацифик, Балтичко и Северно море

Донедавно је пегава фока (Phoca largha) сматрана подврстом обичне фоке (Phoca vitulina), али данас је призната као посебна врста.^[3]

Врсте раније сврставане у род

Род данас садржи само две врсте, међутим још неколико врста је у прошлости сврставано у овај род, те врсте су издвојене и налазе се у родовима Pusa, Pagophilus и Histriophoca. Такође, раније су у овај род сврставани и фосили чији таксономски положај није био сигуран.^[3]

Врсте које су у прошлости сврставане у род :

• каспијска фока ();
• прстенаста фока ();
• бајкалска фока ();
• пругаста фока ();
• гренландска фока ().

Извори

1. Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 377, 379. ISBN 86-489-0303-3.
2. „Филогенија сисара” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. стр. 129. слајд. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2019. г. Приступљено 09. 08. 2019.
3. Berta, A. & Churchill, M. (2012). „Pinniped Taxonomy: evidence for species and subspecies”. Mammal Review. 42 (3): 207—234. doi:10.1111/j.1365-2907.2011.00193.x.

Спољашње везе