From Wikipedia, the free encyclopedia
Ромски језик (ром. romani ćhib), или цигански језик, један је од неколико језика Рома и спада у индоаријску групу индоевропских језика.[7] По , седам варијанти ромског језика је довољно различита да се могу сматрати одвојеним језицима. Највеће су влашки ромски (око 500.000),[8] балкански ромски (око 600.000)[9] и синти ромски (око 300.000).[10] Неке ромске заједнице говоре помијешаним језиком који је настао на основу околних језика са вокабуларом задржаним из ромског језика – ти језици су у лингвистици познати као параромске варијанте, и чешће су од самих дијалеката ромског језика.[11]
| ромски | |
|---|---|
| romani | |
| Регион | средња и источна Европа и ромска дијаспора |
Број говорника | 4 милион или знатно више (нема поузданих процјена) (2011)[1] (недостаје датум) |
индоевропски
| |
| ромски алфабет | |
| Званични статус | |
Признати мањински језик у | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | rom |
| ISO 639-3 | rom |
 Дијалекти ромског језика у Европи | |
Разлика између различитих сорти може бити велика као, на примјер, између различитих словенских језика.[12]
Говорници ромског језика обично језик називају (ромски језик) или (на ромски начин).[13] Називи су настали од ромске ријечи , што значи „припадник (ромске) скупине“ или „муж“.[13]
Октобра 2005. године објављена је прва граматика ромског језика у Србији, коју је написао лингвиста Рајко Ђурић под насловом „ - Граматика ромског језика“.
Године 2011. године Бајрам Халити је објавио „Српско-ромски речник“ у издању Издавачке куће Прометеј, Нови Сад.
| Слово | Фонема | Пример |
|---|---|---|
| (сада) | ||
| (богат) | ||
| (вуче) | ||
| (истина) | ||
| (дечак) | ||
| (река) | ||
| (пас) | ||
| (опроштај) | ||
| (град) | ||
| (stranac) | ||
| (пастув) | ||
| (мрви) | ||
| (ватра) | ||
| (где) | ||
| (сунчано) | ||
| (добро) | ||
| (човек) | ||
| (име) | ||
| (осам) | ||
| (пече) | ||
| (јабука) | ||
| (девојка) | ||
| (злато) | ||
| (слатко/лепо/добро) | ||
| (шоља) | ||
| (земља) | ||
| (усна) | ||
| (рођак) | ||
| (мудар) | ||
| (зелено) | ||
| (четвртак) | ||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
