Радничка партија Кореје

Радничка партија Кореје је владајућа политичка странка у Демократској Народној Републици Кореји тј. „Северној Кореји“. Основана је 1949. године.

Радничка партија Кореје (Корејски: 조선로동당)
Симбол Радничке партије Кореје
Председник	Ким Џонг Ун
Председништво Политбироа	Ким Џонг Ун Ким Ионг-нам Цхое Рионг-хае Пак Понг-ју
Оснивач	Ким Ил Сунг
Основана	24. јун 1949.; пре 75 година (1949-06-24)
Претходник	Радничка партија Северне Кореје Радничка партија Јужне Кореје
Седиште	Пјонгјанг ДНР Кореја
Новине	Родонг Синмун
Омладински огранак	Лига социјалистичке омладине Ким Ил Сунга Кореан Цхилдрен'с Унион
Број чланова (1988)	3 милиона
Идеологија	Џуче Сонгун
Политичка позиција	крајња левица[note 1]
Религија	атеизам
Национално чланство	Демократски фронт за поновно уједињење отаџбине
Међународно чланство	Међународни комунистички покрет
Боје	црвена
Врховна Народна скупштина ДПРК	607 / 687
Застава странке
Веб-сајт
http://www.rodong.rep.kp/en/

Историјат

Радничка партија Северне Кореје основана је 29. августа 1946. године, спајањем Комунистичке партије Северне Кореје и Нове демократске партије Кореје. Дана 30. јуна 1949. године, Радничка партија Северне Кореје и Радничка партија Јужне Кореје су се ујединиле, формирајући тако Радничку партију Кореје на конгресу у Пјонгјангу. Секретар партије постао је Ким Ил Сунг. Партија је спровела национализацију индустрије и колективизацију на селу.

Након кинеско-совјетског раскола крајем 1950-их, Ким ил Сунг је повео партију линијом независном и од Москве и од Пекинга. Упркос томе, партије је подупирала кинески антиревизионизам и совјетску политику мирољубиве коегзистенције. Радничка партија подуприла је Кину током Кинеско-индијског рата 1962, и осудила „Капитулацију“ Хрушчова у Кубанској ракетној кризи.

Последице Културне револуције у Кини утицале су на партијско руководство, које се удаљило од Кине и осудило Маов „догамтизам“. После 1965. године, Радничка партија више није заузимала стране у кинеско-совјетском идеолошком сукобу.

Године 1990, Радничка партија Кореје усвојила је Џуче идеју, закључивши да европска верзија марксизма-лењинизма није прикладна за развој корејског друштва. Од 1991. године, Северна Кореја се изоловала од већиње остатка света.

Дотадашњи партијски секретар, Ким Ил Сунг, умро је 1994. године, а наследио га је његов син Ким Џонг Ил. Функцију партијског секретара службено је преузео у октобру 1997. године.

Септембра 2010. године, одржана је Трећа партијска конференција на којој је Ким Џонг Ил поново изабран за секретара Радничке партије. Дана 6. јуна 2011, одржан је проширени састанак Политбироа, чија је главна тема била посета Ким Џонг Ила Кини.

Партијски конгреси

• Први оснивачки конгрес (28—30. август 1946)
• Други конгрес (27—30. март 1948)
• Трећи Конгрес (23—29. април 1956)
• Четврти конгрес (11—18. септембар 1961)
• Пети конгрес (2—13. новембар 1970)
• Шести конгрес (10—14. октобар 1980)
• Седми конгрес (мај 2016)

Партијске конференције

• Прва конференција (3—6. март 1958)
• Друга конференција (5—10. октобар 1966)
• Трећа конференција (28. септембар 2010)

Види још

• Ким Ил Сунг (први лидер)
• Ким Џонг Ил (други лидер)
• Ким Џонг Ун (трећи лидер)
• Демократски фронт за поновно уједињење отаџбине
• Корејска социјалдемократска партија
• Чондистичка Чонгу партија
• Списак комунистичких партија
• Списак социјалистичких држава

Референце

1. Неки научници и историчари тврде да је у ствари идеологија РПК-а крајње десничарске природе.^[1][2][3]

1. Suh, Dae-sook (1988). Kim Il Sung: The North Korean Leader (1st изд.). Columbia University Press. ISBN 978-0231065733.
2. Myers, Brian (2011). The Cleanest Race: How North Koreans See Themselves and Why it Matters. Melville House Publishing. ISBN 978-1933633916.
3. Becker, Jasper (2005). Rogue Regime : Kim Jong Il and the Looming Threat of North Korea. Oxford University Press. ISBN 978-0198038108.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт